ДИВНА СРБИЈА: Место које је Теслу ИЗЛЕЧИЛО од колере и зна где се крије истина! (ФОТО)

Док бројни становници Србије маштају о иностранству и монденским местима широм света, неретко се заборавља колико је наша држава лепа. Ако неког чујете да овде нема много тога да се види, знајте да не говори истину. Само у једном граду од 40.000 душа, живи филмска прича која је стварана вековима - од Римског царства, до данашњих добрих домаћина чије су трпезе вазда пуне и доступне свима.

Ако мислите да је Сремска Митровица само место где се налази затвор, онда сте поприлична незналица. Јер, тамо је моћним Римом управљало неколико царева у старом Сирмијуму, а сваки забодени ашов у земљу може да значи "проблем" - јер тамошња сремска црница крије бројна археолошка налазишта која још ни "не знају" да ће то постати. О томе, али и о лековитим својствима места које је излечило Теслу од колере, причала је за Србију Данас поносна Сремица и дипломирани туризмолог из Туристичке организације Сремске Митровице, Бојана Сантрач. А како да јој не верујемо, кад су у њеном родном граду бројни виногради - а сви знају да се у вину крије истина.

- Ја сам поносна Митровчанка, а и бавим се туризмологијом, па ми није тешко да представим мој град. А то, без лажне скромности, није нимало тешко. Митровица је свакако најспецифичнија по томе што се на овој локацији родило неколико римских царева, а уједно су и столовали у граду, некадашњем Сирмијуму. То је свакако један од важнијих разлога због чега смо ми поносни одакле смо. Данашња Сремска Митровица се управо налази на тој локацији, зато свако ископавање које се врши у граду са собом повлачи и проблеме који заустављају градњу. Примера ради, приликом подизања зграда, готово на сваком забоденом ашову људи проналазе остатке из римског периода. Градња се наставља када се све прегледа, па све стоји понекад и по неколико месеци - започиње разговор Бојана Сантрач.

Ова општина је подељена на сремски и мачвански део, а иако је Сремица, Бојана истиче и да је и други део Митровице изузетно леп.

- Јако сам поносна што сам Сремица, али нашу општину чини сремски и мачвански део. У мачванском делу је специјални резерват природе, бара Засавица, која је позната по чувеној раси свиња мангулици и балканским магарцима и производима од њиховог млека. За то место је везана једна легенда која каже да се с времена на време тамо појављивала вила. Са наше сремске стране, у подножју Фрушке горе налази се велики број језера. То је права оаза мира, заједно са брдом Шуљамачка главица где је римски цар Пробус засадио прву винову лозу. Виногради су нешто чиме се ми у Срему посебно поносимо.

Тито је волео да летује на Брионима, а Митровчани имају своје Брионе на које су веома поносни.

- Што се тиче данашње Митровице, њени становници у граду имају посебно место за опуштање - плажа на Сави која важи за једну од најлепших речних плажа у Војводини, па и читавој Србији. Зовемо је Бриони или званично Градска плажа.

На српско порекло чувеног научника Николе Тесле поносни су сви у Србији, а Митровчани и ту имају своју улогу. Да није било њиховог лековитог места, питање је да ли би он преживао опасну колеру.

- Имамо изузетно добру понуду и за оне туристе које интересују верски објекти. На територији Сремске Митровице, како у граду, тако и ван њега, има их неколико: женски манастир Петковица, мушки Шишатовац који је последњих две године веома популаран јер је уврштен у пројекат "Путевима Николе Тесле" јер се управо ту научник излечио од колере. Поред њих ту су и Кувеждин и Бешеново. У самом граду се налази базилика Светог Димитрија, Саборна црква, православна црква на Сави где је иконостас урадио чувени баркони сликар Теодор Крачун.

Што се тиче сеоског туризма понуда је веома богата. Бројна сеоских домаћинстава у својим кућама поред коначишта нуде и оброке са храном коју су сами произвели. Специјалитете којима се диче.

- Незаобилазна је лепа шунка, кобасица, кулен, али и сремачки ручак - супа, сос и месо. А када причамо о слаткишима, у мачванском делу су познати по спремању слатког од белих трешања, шљива и кајсија, а у сремском који је био под снажним утицајем Аустроугарске, домаћице се диче штрудлама и крофнама - закључује причу Бојана Сантрач.