ДР КОБИЛАРОВ: Нека је вечна слава победничком народу, његовим жртвама и његовим херојима, у Дану победе – живела Србија!
Ауторски текст др Кобиларова поводом 9. маја- Дана победе
Нека је вечна слава победничком народу, његовим жртвама и његовим херојима, у Дану победе – живела Србија!
“Један од највећих датума у историји човечанства обележава се поводом велике победе савезника над наци-фашизмом у Другом светском рату”, наводи у свом ауторском текасту др Александар Кобиларов.
ГО СНС НОВИ САД ОСУЂУЈЕ ВАНДАЛИЗАМ И НАСИЉЕ: Синоћ ломили просторије СНС и скрнавили Градску кућу, данас шире срамне натписе по Петроварадинској тврђави
НОВИ САД ДАЈЕ СУБВЕНЦИЈЕ ЗА КУПОВИНУ БИЦИКАЛА: Градоначелник Ђурић поручио да настављају са улагањем у путну инфраструктуру
ЂУРИЋ: Нови Сад ће и даље пружати подршку свим активностима којима се утиче на безбедност саобраћаја (ФОТО)
Иако се рат званично завршио тек неколико месеци касније победом савезника, узет је баш овај датум, тачније дан када је негде након поноћи, нацистичка Немачка потписала безусловну капитулацију и предају.
Последња битка у Другом светском рату на тлу БиХ, у последњем упоришту НДХ
Сам рат се капитулацијом нацистичке Немачке није завршио ни на тлу Европе. Колико је снажна била наци-фашистичка идеологија у појединим народима и на нашем простору најбоље говори да се последња битка Другог светског рата одиграла управо на простору данашње Босне и Херцеговине, у последњем упоришту Независне државе Хрватске. Иако је место борби удаљено само око 180 километара од Новог Сада, иако је прошло већ 78 година, иако је остатак земље био давно ослобођен, ово је тема која је широј јавности остала непозната. Да ли је у прошлости ово избегавано због „братства и јединства“ или нечег другог остаје на историчарима да утврде.
Последње борбе у Другом светском рату водиле су се на ширем простору око места Оџак у тзв. „Босанској Посавини“. Само место се налази на северу земље и данас је део Федерације Босне и Херцеговине, док се тада налазило у саставу Независне државе Хрватске. Последњи комад те квазидржаве, хрватске усташке снаге су браниле грчевито све до 25. маја 1945. године када је отпор коначно сломљен. У самој борби су учествовале највећим делом 25. и 27. српска дивизија, које су до тада биле познате по великим партизанским победама. Помоћ тим јединицама пристигла је од добровољаца из јединица Југословенске војске у отаџбини које су, према препорукама краља прешле у партизанске редове, а сламању јаког отпора морала је да потпомогне и авијација.
Вучевић, као градоначелник, подржао организацију првог и наредних манифестација „Бесмртни пук “
У „годинама расплета“, како се често називају деведесете године прошлог века, разграничиле су се многе ствари, разбили митови и показало право лице сваког народа. Видело се који је народ био искрено антифашистички настројен, а који то никада није ни био. Све то је данас, уз бројне друге примере, разлог зашто поносно руку уз руку у „Бесмртном пуку“ марширају потомци партизанског, али и четничког покрета.,
Препознало је то у Новом Саду тадашње руководство на челу са Милошем Вучевићем, видела се жеља за јединством српског народа у антифашистичкој борби и подржало организацију првог и сваког наредног „Бесмртног пука“. Идеолошке размирице су стављене по страни и попут заједничког јуриша на последње утврђење нацистичке Европе 25. маја 1945. године, потомци наших храбрих бораца раме уз раме корачају сваке године заједно у Бесмртном пуку носећи фотографије својих предака, а колони се увек придружи и руководство града.
Нека је вечна слава победничком народу, његовим жртвама и његовим херојима, у Дану победе – живела Србија!