ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ БЕЛЕ ЦРКВЕ: Од виноградарства до фабрика свиле
Као први значајнији период у привредном развоју Беле Цркве, издваја се време владавине Марије Терезије.
У то време, Бела Црква доживљава прави процват иза кога стоје вредне руке тадашњих занатлија, трговаца и виноградара.
Како је Бела Црква смештена на обронцима Карпата, на благо заталасаној равници, географски положај ове мале вароши унапред ју је предодредио за успешан узгој винове лозе и развој виноградарства.
Ове повољне географске предиспозиције житељи Беле Цркве су максимално искористили, па су данас надалеко познати како по многобројним сортама најбољег грожђа, тако и по својој вештини да произведу добро вино.
Пензионер из Сенте РАЗБИЈА и у седмој деценији: Возио трку од Будимпеште до АФРИЧКИХ ДИВЉИНА (ВИДЕО)
ВОЈВОДИНА НАЈПОЗНАТИЈА ПО ГУШЧЈОЈ МАСТИ: Некада их је било на милионе, а данас све мање
КОМАДИЋ РАЈА НА ТАМИШУ У ПАНЧЕВУ: Бајка је поред свог сплава направио прави мали ЗООЛОШКИ ВРТ (ВИДЕО)
Још од свог оснивања 1717. године варош Бела Црква била је центар предодређен за развој виноградарства. О томе колико су мештани овог подручја одлучно искористили свој погодан положај за узгој винове лозе, можда најбоље говори податак из 1926. године, када се укупно 70 одсто становништва Јужног Баната бавило виноградарством. Такође, упоредо са виноградарством, интензивно су развијани воћарство и земљорадња, а најбоље вино, ракија, различити likeri и коњак из Беле Цркве и околних места извозили су се по целој Европи.
Почетком 20. века, у околини Беле Цркве било је засађено више од десет hilljada ланаца винограда, а годишње се производило између 50 и 60 хиљада хектолитара вина. Ипак, већина тих винограда је искрчена после 1945. године, па је виноградарство данас у овом крају нешто мање развијено.
Јединствена структура овог поднебља створила је повољне услове, па је Банат у двадесетом веку постао највећи произвођач свилених буба. У Белој Цркви је 1876. године успешно радило чак пет фабрика свиле.
Поред њих, радиле су и фабрике коњака и likera, фабрике цигле и црепа, парна стругара, млинска индустрија, мајдан за багеровање шљунка, фабрика прехрамбених производа, фабрика коже, три фабрике содне воде, више штампарија и вештачко градинарство. У овом периоду интензивно се развијало и цвећарство.
Занимљив је и податак да је 1931. године у Белој Цркви радило чак 349 занатских удружења, а постојале су 392 предузетничке радње.
Након Другог светског рата и “Осме офанзиве”, новом колонизацијом Беле Цркве и околине дошла је и планска привреда, па се много тога променило.
Од овог периода развијена је експлоатација шљунка, производња бетонских елемената, керамичких плочица, пољопривредних машина и алатки, као и металних носећих конструкција.
Подручје Беле Цркве веома је богато водом. Поред Дунава, општину пресецају једине две планинске реке у равници - Нера и Караш, као и бројни потоци, канал Дунав-Тиса-Дунав и више шљункарских језера насталих експлоатацијом. Такође, на овој територији постоји више мочварних подручја од којих је напознатије Лабудово окно.
НАЈБОЉИ НАСТАВНИК НА ПРОСТОРУ БИВШЕ СФРЈ: "Значај критичког мишљења се мора гајити код деце" (ВИДЕО)
Решен проблем рециклаже електронског отпада у Омољици: Набавља се ново постројење вредно пола милиона фунти
ВРАТИЛЕ СЕ РОДЕ У ВОЈВОДИНУ: Првоје поново у Тарашу! (ВИДЕО)
ОБЕЗБЕЂЕНА СРЕДСТВА: Сомбор почиње са реконструкцијом зграде Жупаније
Кад бравар пређе у пољопривреду: На једном салашу прави се најпикантнији зачин