КАКО ОПОЗИЦИЈА КОРИСТИ ХРКАЛОВИЋКУ ЗА НАПАД НА СНС? Разоткривен спин: Крајњи циљ свих монтажа био је и остао Вучић
Само пет особа у целом Новом Саду није се обрадовало вести да ће покрајина и град заједно финансирати три велика пројекта.
Уређење и обнову Алмашког краја, ризнице српске историје у Новом Саду. Изградњу нове новосадске атракције - пешачког моста до Петроварадинске тврђаве. Уређење тврђаве и Подграђа. Изненађења нема. Списак је увек исти. Мариника, Бора, Бојан, Брајан. Њихов страх је разумљив. Они знају да је кроз ова три колосална пројекта посејано богато семе будућег успеха СНС-а. Та чињеница плаши и бившег шефа новосадске полиције Милорада Шушњића, који само у промени власти, што није реално остварива жеља, види своје спасење. Али, све њих заједно још више је изнервирала и забринула чињеница да Игор Мировић и Милош Вучевић нису у свађи. У оба случаја, свих петоро навијају за суноврат Новог Сада, јер сматрају да само то води до суноврата и пораза СНС-а.
Акција "Удоми, не купуј" дала резултате: Грађани се све више одазивају позиву панчевачке "Хигијене"
ЗАГРЕЈТЕ СЕ И ПОКЛОНИТЕ ОСМЕХ: Отворени штандови испред Променаде у Новом Саду за помоћ угроженима
НЕВЕРОВАТАН ПРОНАЛАЗАК ПРОФЕСОРА ИЗ НОВОГ САДА: Маска која открива све болести, а цена је права ситница
Њихове илузорне наде, које обједињују злурадост, злобу и преступ, повезује једна особа, која не припада миљеу новосадских сплеткароша. Након што је пропао дуго планирани подухват са Рио Тинтом, опозиција поново све наде полаже у Дијану Хркаловић. Њене бивше шефове и штићенике. Од полицајаца до криминалаца. И саучеснике из политичког окружења, који ћутећи настављају да рију против система који их је створио. И захваљјући ком су постали богати. Мада у илегали, они не престају да сплеткаре. Праве интриге. И достављају спиноване информације опозиционим узданицама и медијима.
Да поједноставим, Дијанин излазак на слободу безмерно је обрадовао, а повратак у притвор још безмерније растужио све који верују у гесло да је "непријатељ мог непријатеља мој пријатељ". Морам их разочарати. Уздање у Дијану им је узалудно. Она више није опасна. Откад јој је исечена мрежа сарадника, доушника, достављача, потказивача, њени домети, као и сваке друге штеточине, постали су минимални. И не досежу даље од трећеразредних текстова у слаботиражним медијима о измишљеним сукобима унутар СНС-а. Али Дијана је чак и из притвора покушавала да нанесе штету напредњацима.
Спин делује попут трача. Мора бити вероватан и могућ најширој јавности. Модус деловања је у начелу једноставан. На основу увреженог мишљења јавности о одређеним људима, да се воле, или не воле, пласирају се вести о њиховим сукобима, или повезаности кроз моћ, утицај, или реализацију послова. У очима обичних људи сујете и суревњивости успешних су велике, и звучи им сасвим логично и вероватно да се те сујете стално сукобљавају и гложе. Наручиоци спина о тобожњем сукобу Мировић-Вучевић веровали су да ће на овај начин успети да направе раздор унутар СНС-а. И опет их морам разочарати. Опет су промашили. Пласирање наручених вести о наводном сукобу Мировић-Вучевић није довело до слабљења СНС-а у Новом Саду и Војводини, како су се спин доктори опозиције надали. Напротив. СНС је сада још више ојачао и збио редове. А, ако би се анализирао извор и квалитет информација о наводном сукобу Мировић-Вучевић, и канал којим су оне пласиране у јавност, лако би се дошло до још једне особе повезане с полицијским структурама.
Пласирањем информација о наводним конфликтима у СНС-у Дијана Хркаловић настоји да својим партнерима, за чији рачун је формирала криминалну структуру која је прислушкивала председника, његову породицу и најближе сараднике, покаже да је још вредна. Да није изгубила моћ и утицај. Као што је некад глумила силу, тако сада глуми мирну снагу. Покушавајући да се прикаже као поуздан ослонац у медијском рату против напредњака.
Милош Вучевић није случајно једна од главних мета Дијане и њених ментора, будући да је потредседник странке и човек из најближег Вучићевог окружења. Сви покушаји његове криминализације, које су лансирали Бора, Бојан, Мариника и Брајан, дошао је из истог извора. Све што су икада изнели у јавност стигло је од извора повезаних са особама, уз чију помоћ је формиран и разрађен обавештајни апарат унутар полицијског система. Задатак тог апарата био је да прикупља податке и монтира их у одговарајући контекст и доставља опозицији и медијима ради компромитације и слабљења кључних људи СНС-а.
- Монтажа је кључна технологија за стварање лажних стварности - написао је у свом капиталном делу о новим медијима Лев Манович.
Крајњи циљ свих монтажа био је и остао Александар Вучић. Он је стуб система. Он је карика која СНС чини непобедивим. Писао сам о суштини тог плана још пре две године. Пошто је директни напад на Вучића најтежи и најмање сврсисходан начин, осмишљена је стратегија да се он ослаби изокола. Преко породице. И најближих сарадника.
Нови Сад је заузимао важно место у тој стратегији. Припреме за преузимање полуга моћи и подривање система у Новом Саду ишле су полако. Тихо. Преко Суботице, где је Милорад Шушњић каљен да постане први човек новосадске полиције. Будући да га је Хркаловић, после само три месеца познанства, из петроварадинске сиромаштине уздигла до нивоа велике моћи, Шушњић је био особа од њеног највећег поверења. Он је имао само једног шефа. Не полицију. Не државу. Не премијера. Не народ. Његов бог и његов ђаво била је Дијана Хркаловић.
Пошто је медијско рушење и уздизање људи њен фах, њена специјалност, позивам је да јавно објасни грађанима Србије да ли је Милорада Шушњића регрутовала као просперитетан кадар зато што је преко мегафона квалитетно обавештавао старлете и њихове спонзоре на сплавовима и дискотема да је у току полицијска рација? Или му је поверење поклонила јер је био способан да службеним колима брзо стигне из Новог Сада до Београда и превезе важну депешу?
Судије је то неће питати, али Новосађане занима ко је у новосадском ресторану Атина и пред Катедралом изигравао заљубљене туристе и фотографисао и снимао прилазе и улаз у Градску кућу? Коме су достављали фотографије посетилаца? Какву су монтажу припремали? С којим циљем?
Одговор сам дао пре 11 месеци, када сам рекао да су се завереници унервозили и почели да греше након што је Вучић најавио фронталну борбу против организованог криминала, и обезбеђивање још боље економске позиције Србије. И да то одговара само обичним грађанима.
Рекао сам и да већина претендената на српски престо, а то нису само политичари опозиције, пузајући државни удар види као најпоузданији начин доласка на власт. Од одметнутих, или, још боље речено, подметнутих државних службеника, очекују да им припреме терен за преузимање власти мимо избора.
И зато никог не треба да изненади када у судским поступцима буде утврђено да су многи полицајци информисали припаднике криминалних кланова о оперативним плановим њиховог хапшења. Али јавност очекује да на суђењима сазнамо с којим циљем и за чији рачун су то радили? С ким су се ти криминалци договарали и у чије име су набављали оружје за атентате? Ко је све извештаван о обавештајним, политичким, привредним и дипломатским активностима државе? О разговорима с другим државницима?
Не поставља се питање да ли је Вучић прислушкиван! Не доводи се у сумњу је ли му рађено у глави! Није упитно јесу ли завереници планирали пуч! Јасно је да је све то тачно! Питање је у чијем интересу и с којим намерама је одметнуто руководство српске полиције шпијунирало председника Србије?
Економски развој и јачање Србије налазе се у суштини сваког проблема. Опозиција у развоју инвестиција, у напредовању привреде и јачању локалних економских прилика види отежавајућу околност за свој повратак на власт. Зато најава инвестиција у Алмашки крај, Петроварадинску тврђаву и подграђе, није једино што их је пренеразило. Чињеница да је buyet града од 36 милијарди динара, дупло већи него 2012, када су они били на власти опозицију доводи до нервног растројства. И одсуства разумног и рационалног приступа политици.
Политика је непрестано прилагођавање новим ситуацијама. Неприлагођеност указује на чињеницу да је заказало мишљење, као главна функција прилагођавања. Разум је добар водич ако је ослобођен предрасуда и лоших намера. Али, када услед ускогрудости остане заробљен у површностима и генерализацијама, резултат његовог вођства постане поразан.
И зато не чуди да су опозиционари као своје главне адуте одабрали Дијану, спиновање и потпуно неразумну стратегију нападања и противљења свим инвестицијама, свим пројектима и свим шансама за даљи развој. У "Њу дилу" једном од најуспешнијих политичких пројеката у америчкој историји, Френклин Делано Рузвелт проповеда "интереси бизниса и интереси становништва Сједињених Америчких Држава су недељиви." Интереси Новосађана и инвестиције које им обезбеђују посао и плате су нераздвојни.
Милорад Бојовић
Аутор је стручњак за комуникације и односе с јавношћу