"КОЛОНИЗАЦИЈА ВОЈВОДИНЕ": Уметничка изложба у Новом Саду која ће трајати до 20. фебруара
Изложба у Културном центру Новог Сада.
Документарна изложба "Преци и потомци" јуче је отворена у Ликовном салону Културног центра Новог Сада, коју ће сви зантересовани моћи да погелдају до 20. фебруара
Изложбе се организују у оквиру пројекта "Колонизација Војводине", који је део званичног програма Европске престонице културе – Нови Сад 2022. при програмском луку "Сеобе".
ВРЕДНОСТ ОВЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ ИЗНОСИ 476 МИЛИОНА ЕВРА: Ево какве користи доноси грађанима Србије
ДА ЛИ ЈЕ ОВО МОГУЋЕ? Покушали да украду заштитну ограду на брзој прузи Београд-Нови Сад
НОВИ САД ПОСТАЈЕ ПРАВА МЕТРОПОЛА: Грађани сагласни са изградњом четвртог моста, шире се зелене површине
Сунчица Марковић, заменик директора КЦНС, за портал НС Уживо говори да је пројекат “Колонизација Војводине” настао у оквиру програма Културни центар који се задњих неколико година бави јубелијима и знаменитим датумима наше историје. Овог пута је то било у сарадњи са стручним сарадником др Миланом Мицићем, када су у питању теме из националне историје.
- Отворили смо јуче читав програм, са отварањем ове две теметске изложбе имаћемо програм који ће трајати две недље, до 20. фебруара, и у складу са нашим капацитетима публици ћемо да понудиму разне врсте програма од пројекције филмова, промоције књига, трибина, стручних предавања, радионица за децу. Документарним изложбама ћемо приближити период насељевање Војводине између две светска рата, и у мањој мери насељавање Војводине после Другог светског рата. Те две колонизације су фокус овог програма – рекла је заменица директора КЦНС, која је такође, уредник и извршни продуцент пројекта.
Саговорница је напоменула да је данас отварање документарне изложбе “Сељачка земљирадничка задруга Херцеговина”, у Малом ликовном салону, која се бави колонизацијом после Другог светског рата, тачније аутентичним фотографија из једне сељачке радничке задруге.
У процесу колонизације 1921-1941. године на подручју даначње Војводине формирано је преко 80 колонија које је населило између 65.000 и 70.000 становника. Формирана су сасвим нова насеља, док су неке од колонија постале њихов интегрални део.
Колонисти су били српски ратни ветерани – добровољци, бивши аустроуграски држављани из Like, Босне, Херцеговине, Боке Которске, Баније, Кордуна и Далмације, Срби из Мађарске и Румуније који су се преселили у матичну земљу и банатски беземљаши – мештани из банатских села из околине данашњег Зрењанина и Кикинде.
Насеља која су формирана су мешовита, у којима су се сплели обичаји српског становништва из различитих крајева. У колонистичким насељима, која су најмлађа у Војводини, негује се сећање на претке – пионире ствараоце тих насеља.
У годинама 1921-1923 обележава се стогодишњица међуратне колонизације. Оснивачи насеља имали су своје вредности: изражени српски патриотизам, огроман животни витализам јер по досељењу нису добили куће, стоку и пољопривредна радила, већ су почињали "живот на голој ледини", борбеност, животну енергију, изразиту међусобну солидарност, прилагодљивост новом начину живота, склонотс и поштовање према образовању.