Комплекс манастира у општини Ириг

У општини Ириг налази се комплекс манастира који је скоро сасвим обновљен у 18. веку. Тај комплекс чини специфичну културно-историјску целину српске барокне уметности.

Током тешких времена турске окупације манастири су остали једини центри културе и образовања. Доприносили су очувању националног идетнтитета и свсти Срба и на тај начин били темељи културне традиције.

У манастирима су се писале, преписивале и украшавале књиге, неговала се и одржавала архитектура као и сликарство.

По ободу Фрушке Горе смештено је 17 православних манастира који су изграђени крајем 15 и током 16. века.

Захваљујући њима, Фрушка Гора је добила епитет “Српски Атос”.

Ово су најзначајни манастири који се налазе на територији општине Ириг које треба обавезно да уврстите у своју мапу уколико се упустите у обилазак ове лепе општине:

1. Манастир Крушедол

Задужбина је последњих српских деспота у Срему – Бранковића. Манастир Крушедол са црвквом посвећеном Благовештању, освновао је између 1509. и 1516. године владика Максим (касније деспот Ђорђе Бранковић) уз помоч мајке Ангелине и влашког војводе Јована Њагоја.

Приликом коначног повлачења Турака из Срема 1716. године, манастир је оштећен, а црква спаљена. Убрзо су обновили и манастир и цркву. Барокни звоник и конаци завршени су у првој половини 18. века. У исто време осликана је и црква, што је било поверено грчким мајсторима са Свете Горе, који су деловали на територији Влашке и Молдавије.

Крушедолски јеромонах Јеротије Драгабовић аутор је првог српског кувара у Срему, који је штампан у Земуну 1855. године.

У манастиру Крушедол боравили су Лаза Костић и Ђура Јакшић, који је разочаран неузвраћеном љубављу, 1856. године долази у манастир са намером да се замонаши.

У цркви, испред иконостаса, налазе се кивоти у којима су смештени остаци моштију светих Бранковића, тј. деспота Ђорђа Бранковића (монах Максим) и његових родитеља Ангелине и слепог Стефана Бранковића.

У манастирској цркви леже и посмртни остаци многобројних значајних Срба. Између осталих ту су сахрањени патријарх Арсеније III Чарнојевић, митрополит Исаија Ђаковић, патријарх Арсеније ИВ Јовановић Шакабента, гроф Ђорђе Бранковић, војвода Стеван Шупљикац, књегиња Љубица Обреновић и краљ Милан Обреновић.

2. Манастир Хопово

Манастир Ново Хопово, са црквом св. Николе по својој архитектонској вредности представља најзначајнију сакралну грађевину своје епохе на овим просторима.

Први писани помен манастира је из 1451. године. Садашња црква подигнута је 1575-1576. године, а звоник са малом капелом на спрату посвећеној св. Стефану, озидан је 1751-1758. године.

Зграде манастирских конака настајале су постепено од 1728. до 1771. године, чиме је црква окружена са све четири стране.

Хоповско фреско сликарство једно је од најзначајнијих на балканском уметничком подручју. Иконе на иконостасу радио је најзначајнији српски барокни сликар Теодор Крачун.

Приликом повлачења Турци су 1688. године спалили цркву, али је она већ идуће године обновљена.

Стефан Герлах, протестански проповедник забележио је између 1753. и 1578. године, да Срби у Београду немајући школе, долазе у Хопово да уче читање и писање. Од обнављања Пећке патријашије 1554. године Хопово је друга резиденција београдско-сремског митрополита. С тога су сремску епархију у 18. веку називали и хоповска епархија.

Још у 16. веку овде су пренете мошти светог Теодора Тирона.

Почетком 18. века у Хопову делује сликарска школа коју су водили Арсеније Зограф и Нил.Од 1. јула 1757. до 1. новембра 1760. године у њему је боравио Димитрије Обрадовић, који се овде замонашио и добио име Доситеј.

Манастир са богатом библиотеком и ризницом посебно је страдао током Другог светског рата. Радови на рестаурацији цркве почели су 1949. године. Озбиљнији радови на адаптацији манастира извршени су у периоду од 1952. до 1962. године.

3. Манастир Велика Ремета

Манастир Велика Ремета са црквом посвећеној св. Димитрију је предање које се везује за краља Драгутина.

Настао је највероватније крајем 15. или у првим деценијама 16. века.

Под називом Велика Ремета манастир се први пут помиње 1562. године.

Црква је изведена као једноброда грађевина са куполом и припратом. Барокни звоник, са којим је потпуно усклађена фасада цркве, дозидан је 1735. године. Конаци су грађени од 1722. до 1771. године.

Поред ова три, у комплексу се налазе и манастири Врдничка Раваница, Мала Ремета, Гргетег, Јазак.