О ИСТОРИЈИ ГРАДА НАЈБОЉЕ СВЕДОЧЕ ЦРКВЕ: Обиђите Николајевску цркву и откријте праву историју Руме (ФОТО/ВИДЕО)
Српска православна црква Светог Николе у Руми изграђена је 1758. године у барокно-класицистичком стилу и сврстава се међу најстарије барокне цркве у Војводини.
Црква Светог Николе или Николајевска црква је српска православна црква у Руми, малом и ушушканом граду у Војводини крај Новог Сада која припада епархији сремској. Најзначајнија је од свих цркава и самим тим представља споменик културе као непокретно културно добро од великог значаја.
ЛИДЕР НА ПОЉУ ДИГИТАЛИЗАЦИЈЕ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА: Музеј Војводине вредно и марљиво ради на свом унапређењу (ВИДЕО)
ЛАКШИ ПРИСТУП УСЛУГАМА ЗА СВЕ НОВОСАЂАНЕ: Како да путем е-управе брже дођете до свих потребних информација? (ФОТО)
ГРАД КОЈИ ВРАЋА СЈАЈ ПРИРОДНИХ ЛЕПОТА ЗБОГ СВОЈИХ ГРАЂАНА: Зрењанин улаже у обнову и реконструкцију обале Бегеја (ВИДЕО)
Може се претпоставити са великом вероватноћом да је Рума имала цркву још од најстаријих времена, јер се 1566. године међу становништвом помињу и три свештеника. Та црква је била претеча данашње Николајевске цркве, са истом црквеном, а тиме и сеоском славом.
Године 1731. се помиње румски свештеник Стојан Орловић. Две године касније један извор наводи да Рума има од раније своју цркву, која је тада била изнова патосана, а верници су око цркве направили порту.
Половином 18. века црква је носила име Св. Николе, вероватно наслеђено из старина, а помиње као дрвена са портом и неограђеним гробљем, "веома худа и стара".
Српска православна црква Светог Николе у Руми званично је подигнута 1758. године у барокно-класицистичком стилу и сврстава се међу најстарије барокне цркве у Војводини. Подигнута је на месту старије дрвене цркве, око које се налазило прво насеље под именом Рума, из којег је данашња Рума почела да се развија у 16. веку.
У питању је једнобродна црквена грађевина са благим проширењем на месту певница, полукружном апсидом и двоспратним звоником изнад западног дела грађевине.
Изглед цркве
Црква је једнобродне основе са полукружном олтарском апсидом и правоугаоним певничким просторима, уобичајене оријентације. Фасаде су оживљене прислоњеним пиластрима и профилисаним кровним венцем.
Западно прочеље је наглашено масивним звоником. Јужни портал уоквирују полу-стубови са тимпаноном у врху. Богата резба вишеспратне иконостасне преграде, изведене у духу класицизма, рад је Георгија Девића, из 1847. године, док декорација припада новосадским уметницима Павлу Чортановићу и његовом сину Павлу, који су ангажовани и за израду зидног сликарства. Представу Богородице са малим христом на Богородичином престолу осликао је Павле Симић 1850. године.
Фасаде цркве су обрађене једноставно, са слепим аркадама различитих ширина, завршене профилисаним венцем изнад којег се налазе слепи фриз и главни фасадни венац. Западна фасада је обрађена декоративније од осталих, са четири пиластра профилисаног капитела и троугаоним тимпаноном на забату изнад главног фасадног венца.
Звоник квадратне основе излази директно из брода цркве. Спој крова и зидова звоника приликом последње реконструкције крова (1972. године) изведен помало незграпно цементним малтером. Висина зиданог дела звоника износи око 23 метра од нивоа тла, након чега се звоник завршава декоративном лименом капом високом око 9 метара.
Фасаде звоника подељене су у две зоне: зону првог спрата са три слепе зидне површине (са северне, јужне и источне стране) и једним окулусом са западне стране, и зону другог спрата, са по једним прозором са профилисаним банком. Обе су ограничене декоративним пиластрима и профилисаним венцем, а изнад зоне другог спрата налази се са сваке стране звоника по један часовник са механизмом.