"САЧУВАЈМО ЗЕМЉИШТЕ ЗА БУДУЋЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ": Општина Пландиште обезбедила сигурност и заштиту свих пољопривредних површина (ВИДЕО)

Пландиште / Извор: Фото: Војводина

Општина Пландиште је општина која је у највећој мери орјентисана на производњу у пољопривредном сектору.

Пландиште је село и центар истоимене општине у Јужнобанатском округу. Према попису из 2002. било је 4.270 становника. Већину чине Срби.

Данашње име села долази од речи пландовати, одмарати се. Румуни користе исто то име док Мађари и Немци користе име које је село добило по грофу Зичију, а у преводу значи Зичијево село.

Међутим, оно по чему је ово место препознатљиво, свакако је рад, више него "одмор" по самом значењу имена ове општине. Оно што је прва асоцијација и једна од одлика овог места јесте управо земљиште, равно, плодно војвођанско земљиште које одише историјом, културом, марљивим радом, трудом и улагањем вредног становништва.

Општина Опово у служби грађана: Закажите разговор са председником општине путем "Отвореног телефона"

ТРОВАЊЕ ДИВЉИХ ПТИЦА КОД БАЧКЕ ТОПОЛЕ: Пронађене мртве птице и месо са црвеном супстанцом

ХУМАН ГЕСТ У СОМБОРУ: Донација 400 визира за медицинске раднике, а погледајте како их Драган производи (ВИДЕО)

Општина Пландиште је општина која је у највећој мери орјентисана на производњу у пољопривредном сектору. Укупна територија општине Пландиште износи 383,13 километара квадратних. На пољопривредно земљиште одлази 90,42 одсто укупног земљишта, а на непољопривредно земљиште одлази 9,58 одсто укупне површине територије Општине.

Плодна складишта постоје у сваком насељеном месту у општини Пландиште, различитих су капацитета и сва су у приватном власништву, изузев подног складишта у Великој Греди које је у власништву Железница Србије и налази се тик уз колосек у железничкој станици. Укупни капацитет свих подних складишта на територији Општине је око 50.000 тона, а капацитети силоса су око 31.000 тона. Складиштени капацитет за замрзавање воћа, поврћа и меса налази се у Великој Греди и капацитета је 5.000 тона.

Оно што предстваља пробелм јесу пожари, свесно или случајно изазвани на овим равним и великим пољопривредним површинама.

Наиме, како би ово земљиште остало нетакнуто, очувано и спремно за будуће обраде, челници ове општине приступили су примени закона и прописали све мере како би спречили све ситуације које би нанеле штету пољопривредном земљишту под називом "Сачувајмо земљиште за будуће генерације".

Паљењем се развијају високе температуре, чиме се површински слој земљишта претвара у пепео и прашину, коју односе ветрови и спирају кише, тако да нестаје слој најважнији за доношење рода у наредним годинама. Паљењем се убијају сви живи организми земљишта (кишне глисте, микроорганизми) који имају незаменљиву улогу у исхрани биљака преводећи биљна хранива из ђубрива у облике приступачне биљкама, врше разлагање органских материја земљишта. Паљење нема ни једну корисну сврху, већ само иде на штету пољопривредним произвођачима.

На овај начин, Општина Пландиште прописала је и мере како најбоље рештити све проблеме које пољопривреда носи са собом, а да при том се сачува најбоље, а уз мере је и апеловала на све пољопривреднике да сачувају земљиште.

Заоравањем се побољшава водни режим земљишта, па та земљишта садрже у време јесењег – зимског орања и до 2,5 одсто више влаге од оних на којима стрњика није заорана. Заоравање је мера борбе против корова, тако што се на тај начин провоцира ницање семена корова који се лако униште даљом обрадом.

Заоравањем се враћа земљишту један део оног што је из њега изнето приносом, најважнија биљна хранива (азот, фосфор, калијум), органска материја, што представља вид слабијег ђубрења земљишта. Лакша је основна обрада земљишта, јер се мање стврдне, па је и знатно мањи утрошак горива.

Поред ових упута и објашњења који пре свега едукују све грађане, челници су прописали и казнене мере за све оне који се не буду придржавали правила и не буду водили рачуна о свом земљишту.

Санкција је описана овим речима, спаљивање стрних усева, смећа и биљних остатака је забрањено Законом о заштити од пожара (члан 50). Лице које је изазвало пожар дужно је да ватрогасно-спасилачкој јединици надокнади трошкове интервенције, у складу с посебним прописом. Новчаном казном у износу од 10.000 динара казниће се за прекршај физичко лице а правно лице од 300.000 до 1.000.000 динара.

Уколико се утврди да је на пољопривредном газдинству вршено спаљивање жетвених остатака, газдинство губи право на подстицајна средства у пољопривреди, у периоду од две године.

Додатне превентивне мере у Новом Саду: Постављене дезобаријере на улазима у стамбене зграде