ИВАН ГОЛУШИН ЗА СД: Људи у Кикинди су насмејани, јер су лишени проблема у великим градовима (ФОТО)

Иван Голушин, водитељ ТВ Пинк, рођен је и одрастао у Кикинди, и са много љубави говори о банатском граду, за кога га вежу изузетно лепа сећања. 

- Живео сам у Кикинди 18 година. Тамо сам се родио, ишао у основну и средњу школу. Кад сам уписао факултет отишао сам у Нови Сад, па у Београд, тако да сад већ дуже живим ван Кикинде него што са живео у Кикинди - почиње причу Голушин. 

- С обзиром да сам рођен 1976, оно је везано за осамдесете године. И данас је Кикинда миран град, али тада је била посебно мирна. Све је ишло полако, никакве журбе није било јер је такав менталитет. Сећања су везана за безбрижно играње по великим, широким, равним, правим улицама, без икаквог саобраћаја. Највећу "гужву" у саобраћају су правили бициклисти. Било је "под обавезно" да свака кућа има бицикл. Кад смо били мали, они су имали и помоћне точкове. Ишао сам и у школу бициклом, доста људи је на посао одлазило тако. Кикинда је релативно мали град, апсолутно свуда је могло да се стигне на овај начин. 

- Кикинда је врло близу румунске границе. Петнаестак километара има до првог прелаза, а педесетак до Темишвара. Тих осамдесетих, кад је Румунија била у економској и политичкој кризи, трговало се неким обичним стварима из Темишвара. Ми смо њима продавали "Вегету" и цигарете, а они нама ручне радове, текстил... На пијаци је постојао посебан део за Румунке. 

- Свако хвали своје (смех). Оно што чујем од људи који дођу у Кикинду је да им западне за око благонаклоност, па могу слободно да кажем и наивност људи. Кад је мала средина, апсолутно нема потребе да се неко безобразлуком истиче и долази до својих циљева. Људи у Кикинди су гостољубиви, насмејани, вероватно због тога што су лишени свакодневних проблема које имају житељи великог града.

Голушин је нагласио: 

- Не смемо да заборавимо да је тих осамдесетих Кикинда у Југославији била један од најразвијенијих градова. Тамо су постојале јако велике и важне фирме као што је "ИДА", односно "Опел" који је имао своје представништво у Кикинди, једино у земљи. Тамо су се производили аутомобили, сећам се да је много људи возило "Опел". Поред тога, ту су "Тоза Марковић", "Кикиндски млин", "Хемик Кикинда"... 

- Отприлике једном месечно. Моја мајка и даље живи тамо, и то је једино што ме везује за Кикинду. Сви моји другари су се раштркали негде. Мало људи из моје генерације, и оних пре и после мене, су остали у Кикинди - помало сетно је завршио Иван Голушин.