Влашки обред за покојника у споту Бојане Вунтуришевић : Шта симболишу хлеб, свећа и скинута повезача?
Неочекивана визуелизација песме са новог албума.
Текстописац и певачица Бојана Вунтуришевић недавно је објавила нови албум на ком је радила неколико година и који носи назив "Љубав".
Албум садржи 10 песама од којих су неке изашле и раније, попут песме "Мадрина", "Љубав", "Money". У питању је зрео албум у који је Бојана уложила сву своју љубав и енергију и то се јасно чује у свакој песми.
СА ДВА ПРСТА УПЕРИЛА У ТРАДИЦИЈУ: Шта је Сенидах сакрила у новом споту и зашто цепа КРВАВИ ЧАРШАВ?
ТУРЦИЗАМ у новој песми Сање Вучић изазвао хаос на мрежама: "Она НЕ ЗНА ЗНАЧЕЊЕ ТЕ РЕЧИ!"
"А ја бих да ти око врата ставим ЂЕРДАН!" Сви певате Сањину и Нућијеву песму, а сигурно не знате ЗНАЧЕЊЕ ОВИХ РЕЧИ
На изненађење многих обожаватеља рада ове талентоване даме, током јучерашњег дана изашао је спот за нумеру "Царе". Песма која тематизује одупирање жене да се врати токсичном бившем партнеру, који се "после триста дана враћа преко баре", добила је неочекивани визуелни идентитет.
Жена која не попушта
Вунтуришевићеву је народни обред под називом помена употребила за визуелни оквир своје песме.
- Помана је традиционални народни обред којим источни Власи на онај свет покојнику шаљу храну, пиће, одећу и светлост. Овим обредним обичајем Власи исказују бригу за своје покојнике, а поману сматрају једном од најсветијих дужности својих потомака. Пресудну улогу у помани имају жене. Оне су у томе неприкосновене, и грешан је свако ко не да да обред буде онакав какав су га оне примиле од мајки и баба. До промена у обреду долази тек када оне допусте или попусте - истакла је Бојана у оквиру своје објаве на друштвеној мрежи Инстаграм и тиме најавила нови спот за песму "Царе".
Усмерићемо се на два глагола из објаве Вунтуришевићеве 'допустити и попустити'. Управо је њима ауторка песме покушала да влашки обред доведе у везу са савременом причом о бившем (у емотивној свести) доминантним мушкарцем који се враћа у живот, али она одлучује да остане доследна себи и одбије га.
- Нисам доступна, ја сам одсутна. За тебе дуго нема ме, не, нема ме. Изађи напоље, излази, ђаволе - ови стихови доведени у везу са сценама из спота упућују на то да обред помане упражњава жена за 'умрло старо патријархално и подређено ја', које се предало погрешном ауторитарном мушкарцу.
Такође, интересантан сегмент текста песме упућује на то да је и мушкарац неко ко долази из сфере оностраног ("преко баре") да покуша да оживи преминули емотивни однос. Међутим, на самом крају гасе се свеће које обезбеђују светло умрлој души, тј. бившем емотивном партнеру и бившој ја и тиме се укида контакт са светом живих и новим ја.
Колектив жена, који је на почетку спота са повезачама на глави, пушта слободно косу да се њише на ветру и окреће се од 'skučenosti и мушке власти' не допуштајући и не попуштајући да се њихова улога и зацртана одлука о слободи промени.
Наравно, опсег тумачења песме и спота може ићи шире у правцу родних улога и положаја жене у савременом друштву.
Шта је помана, заправо?
Помана или у српском језику помен, односно 'гозба' за покојнике, традиционални је народни обред, којим источни Власи на 'онај свет' умрлима шаљу храну и пиће. Овим обредним обичајем Власи заправо исказују бригу за своје покојнике, и помену сматрају једном од најсветијих дужности њихових потомака.
Помена је настала из народног веровања потомака умрлих, који су сматрали, да на оном свету влада глад, жеђ, тама, хладноћа и оскудица у свему. Како би од тих пошасти заштитили покојнике живи су кроз поману желели да својим мртвима пошаље најнеопходније за њихов загробни живот (храна, пиће, светлост, штап за одбрану итд).
У стара времена помана првобитно се постављала на месту где је човек издахнуо, и пружала се у истом правцу у коме је он тада лежао. Сада се поставља тако да глава гледа ка истоку, онако како покојник лежи у своме гробу. У ритуалном смислу помана се приређује тако да је у облику људског тела које лежи, лица окренутог ка истоку. Основни део помане је "глава", која је окружена одређеним бројем колача - обредних хлебова са симболима који се зову закуаńе или трăбуĭеļе и без којих помана не може да "путује" у загробни свет.
По неким веровањима Влаха помана се може приредити и за живе. Тада ову врсту помане нека особа приређује себи за живота.
Хлеб за преминулог
Основу помане чине обредни хлебови, спремљени од најфинијег пшеничног брашна. Број хлебова се повећава током седмогодишњег циклуса према бројевима, строгим обредним правилима, која имају религијско-магијски и ритуални карактер. Главни хлебови зову се закони, и представљају разна божанска, митска или демонска бића која господаре загробним животом и чувају прелазе између два света.
Као глава помане, овај хлеб треба да је води да не "залута" док путује на онај свет, где је преузима посебно божанство задужено да дели помане, и оно је доставља покојнику лично. Њему тада у госте долазе, поред најближе родбине, и сва божанства којима су намењени поједини хлебови. Кроз онострани свет поману предводи колач облика овојнице звани вîнтура или разлуог, који је овде постављен у самом средишту главе. Цео хлеб означава календарску годину, као јединицу вечног тока времена које се одвија циклично. Зато је тракама у облику сунчевих зрака подељен на 12 поља, са по једним младим месецом на рубу сваког од њих. Месец својим менама од рађања до пуног круга, иза кога следи нестанак, односно умирање, најсличнији је људској судбини; млађење месеца буди наду у могућност поновног рођења...