"Срби, како вас није срамота?!" Мушкарац написао ОВАЈ коментар испод НАШЕ ПЕСМЕ за Евровизију, па све запањио ИСТИНОМ
Да ли се слажете?
Бура око такмичења и овогодишње победнице "Песме за Евровизију" се никако не стишава, а чини се да сада већ сви, чак и они који нису фанови Еуросонга, напамет знају песме две фавориткиње, Teya Доре "Рамонда" али и Бресквице "Гнездо орлово".
Победничка нумера, "Рамонда" опевала је наталијину рамонду, цвет који симболизује поновно рађање српске државе, након страдања у Првом светском рату. Сматра се да рамонда може да "васкрсне", а опис њене васкрсавајуће способности дао је 1928. године руски ботаничар Павел Черњавски. Наводно, једног дана је просуо чашу воде на цео хербаријум у којем је била и наталијина рамонда, и у којем је стајала сасушена чак годину и по дана.
"Била је позвана, али РТС МЕ ЈЕ ЗАМОЛИО..." Амиџић открио ЗБОГ ЧЕГА није угостио Teya Дора, већ само Бресквицу
"Свако треба да сноси одговорност за своје поступке и гласове" Члан стручног жирија открио шта је Сајси МЦ радила током такмичења "ПЗЕ"
Ко је Teya Дора која ће представљати Србију на Евровизији 2024?
Када је Черњавски сутрадан отворио хербаријум, доживео је прави шок јер је претходно потпуно сува биљка тада оживела!
Сада је друштвеним мрежама почео да кружи један коментар који је привукао велику пажњу домаће јавности, а ми га преносимо у целости:
"Добро јутро, из ове бесане ноћи, драги моји, тужни Срби. Као директни потомак двојице Солунаца, имам за вас једно питање - Како вас само није срамота?!
Могу да разумем да свиђа вам се другачији мелос и друга тема али да се усудите да блатите песму посвећену онаквој патњи не разумем и не желим да разумем ма колико вам се не допадала. Не дају ми преци патњом и поносом окићени. Гледам и мислим колико њима није било жао а вама јесте. Жао вам је покренути срце јер срца немате.
Да имате све би вам се само рекло. Али ево да вам помогнем у славу дедова својих и ваших да им понос не дирате.
Видите ово црно небо и пусто стење.
Е под таквим небом беше наша Србија и наши дедови.
Под сивилом сама. Остављена без помоћи. Кроз такве стене љутим мразом оковане без хлеба и обуће ходаше ти исти дедови на путу у вечност. На камен посред мора их ставише да рањени и измучени чекају с вером и надом једнако смрт и живот. У то море легоше заспали, обгрли их плава гробница да у тишини вришти њихова младост. Далеко иза гора оста бели сјај родне земље да чека сабраћу њихову коју ноге носише и за себе и за оне које у мору и стењу оставише. И носише их кроз друго стење на коме љубављу и знојем заливана из пусте земље и смрти ниче нада, неуништива а нежна.
Вечна.
То што вама та црна ноћ изгледа црње него њима и што нисте у стању да надувидите како из љубави ниче је голема несрећа већа од њихове тешке битке.
Теби, Теодора, и твом тиму, бескрајно хвала у име мојих и наших дедова, за молитву једном речју која све каже и сваког дозива да из љубави никне ако дозволи да га љубав окупа и осоколи као једном давно наша преживела браћа и сестре и земља коју нам оставише као завет.
Заједно са примером како се диже из пепела и кад се чини да ниједне наде више нема. А има, јер љубав човечија је бескрајна нада", стоји у коментару који су многи подржали и који је многе разгалио.
Подсетимо, Наталијина рамонда, цвет о ком Teya Дора пева, има посебну симболику за Србију и српски народ. Препознатљиви цвет љубичастих латица опеван у стиховима поменуте песме представља симбол Дана примирја у Првом светском рату, који се обележава 11. новембра.
Дан примирја у Првом светском рату слави се као државни празник у нашој земљи од 2012. године. Пре тога се обележавао на првим часовима у свим основним и средњим школама у Србији, од 2005. године.
Тог дана, 11. новембра је 1918. године у Француској је потписано примирје које је било на снази до коначног мировног споразума у Версају 28. јуна 1919. године када је и формално окончан Први светски рат.
Наталијина рамонда је знак Дан примирја управо због вишеструке симболике. Наиме, амблем данашњег празника чини митови одликовања Албанске споменице са почетка 20. века односно зелено-црне трака која окружује љубичасти цвет, Наталијину рамонду.
Назива се и цвет феникс јер се зна да и када се осуши, уколико је залијете, може да оживи. Њено "поновно рађање" спаја се са чињеницом да је и наша земља успела да "стане на ноге" односно да оживи након борби у Првом светском рату.
Цвет спада у угрожену врсту која расте на истоку Србије и на планини Кајмачалан где је српска војска под командом војводе Живојина Мишића ратовала против бугарских снага током припреме пробоја Солунског фронта, шро је prethoidilo ослобађању Србије у Првом светском рату.
Биолози кажу да Наталијина рамонда потиче још из времена леденог доба, а рамонде су као врста познате још од 19. века када их је француски истраживач по коме носе име открио на подручју данашње Шпаније, односно у Пиринејима.
Према подацима Завода за заштиту природе Србије, Наталијину рамонду је 1882. године у Јелашничкој клисури у близини Ниша открио је лекар и ботаничар Сава Петровић, дворски лекар краља Милана Обреновића. Због краја у којем јеронађен овај цвет, Петровић је желео да га назове "Нишка рамонда" али је одлучио да му додели име по краљици Наталији Обреновић.
Овај цвет је у нашој земљи заштићен законом као „строго заштићена врста“, чиме је строго забрањено и кажњиво њено сакупљање и нарушавање станишта.
Подсетимо, Наталијина рамонда која се може наћи и у Северној Македонији, северној Грчкој, Албанији, Црној Гори и на северозападу Бугарске, трећа је и последња откривена врста из рода рамонди, после „Српске рамонде“ коју је на Ртњу нашао Јосиф Панчић и "Рамонде myconi", ендемске врсте која расте на Пиринејском полуострву.
Србија Данас