"КАД УПАДНЕШ У ТАЈ БРЛОГ..." Лукас у књизи описао како је поднео ЗАТВОР и шта се догађало у Шилеровој
Детаљи из узбудљивог живота певача.
Певач Аца Лукас водио је занимљив живот, а у својој аутобиографској књизи "Ово сам ја" открио је бројне детаље који до сада нису били познати јавности. У наставку прочитајте одломак у којем Лукас говори о својим затворским данима и сусретима са припадницима земунског клана, у легендарној Шилеровој.
"Моју животну причу ћу почети из средине. Из затвора.
Кад упаднеш у тај брлог, битно је да си свестан да ти ту није место, али да мораш да истрпиш неко време за које не знаш колико ће трајати. Јер, гадан је свет у коме живиш. Завидан. Пун лажних осмеха људи спремних да се огребу макар за једну кинту. А да би до ње дошли спремни су да ти ископају око. Још увек имам оба ока и добро видим, што је знак да солидно конролишем ударце.
Ево како сам неутралисао ударце у затвору. Замислио сам да сам у кутију чију ширину, дубину и висину знам. И не излазим из ње. Знам где су јој границе и не захтевам много од оних који ме у њој држе. Трпим, али не дозвољавам да ме понижавају. Борим се на свој начин. А борба истином је често узалудна... Прочитао сам недавно мисао једног адвоката: "Најтеже је бранити невиног човека". И заиста, дошло је неко чудно време у коме је тешко бранити се ако си невин. Делује нелогично, али само на први поглед, јер ово је Србија.
Дванаестог марта 2003. године убијен је др Зоран Ђинђић, председник владе Републике Србије. Убијен је по изласку из зграде владе у Немањиној улици. Погођен је хицем из снајпера, са прозора зграде која се налази са друге стране улице. Као убица је означен и осуђен Звездан Јовановић, а као непосредни помагачи су проглашени Милорад Улемек Легија и вође земунског клана Душан Спасојевић и Миле Луковић Кум.
Познавао сам сву тројицу. Нисмо били пријатељи, али сам их познавао. И нисам то крио. Уосталом, штампа је бележила сваки мој корак и сусрете са жестоким момцима. Зашто бих то крио или се због тога стидео?! Са жестоким момцима сам се дружио и у детињству. Кад сам почео да певам на сплавовима, они су били стални гости. И то наоружани гости, који никада нису злоупотребили наше познанство. Једноставно – они су радили свој, а ја свој посао.
Живео сам у близини Шилерове улице у којој се налазила централа земунског клана. То су била преподневна или поподневна дружења уз кафу или неко пиће. Направили су пословну зграду, која је касније ритуално срушена. Са тим рушењем је сигурно уклоњено много доказа о сарадњи власти и земунског клана.
Причали су отворено о пословима, што мене није занимало. Појављивале су се ту познате градске њушке, али нисам видео никог од познатих, који су касније помињани као стални посетоиоци. Они су помињали Чеду Јовановића, али га ја никад ту нисам видео. Било ми је чудно што су у новинама повезивани са Вуком Драшковићем, а испоставило се касније да су они покушали у Будви атентат на Вука. Помињан је и др Војислав Шешељ, али га ја заиста нисам видео у Шилеровој улици.
Нешто је, ипак, указивало на то чији су људи из земунског клана, или коме су наклоњени. Или је то био добар само маркетиншки потез Душана Спасојевића и Милета Луковића? Све је у згради и на згради било у бојама Демократске странке: жуто и плаво. Чињеница да су били добри са Чуметом, значи да су били добри и са Ђинђићем, чији је кум Драгољуб Михајловић, Чуметов школски друг. То клупко људи из власти и људи подземља, кад сам касније сазнао за њега, подсетило ме на змијарник. Кад је пукло пословно дружење са Чуметом, пукло је и у дворишту Чуметове фирме у које су бачене бомбе. И односи између некадашњих пајтоса су се затегли.
Некада је било непријатно седети и разговарати, јер су све чешће причали о политици.
- Само да победимо овога – рекао ми је Спасојевић уочи избора.
- Кога? Коштуницу? – питао сам реда ради.
- Шта лупаш! Лабуса да победимо.
Знао сам имена политичара, али их нисам лично познавао нити сам знао њихове међусобне односе. Био сам певач, који је имао свој свет у коме се угодно осећао.
Непосредно после убиства премијера, Наташа Мићић, председница Скупштине Србије, прогласила је ванредно стање, и убрзо је спроведена највећа акција у историји српске полиције. Добила је назив “Сабља”. Колико је заиста била оштра та сабља ни данас ми није сасвим јасно, али зато знам да је мене закачила својим најтупљим делом.”
ПОЛУДЕО ЈЕ У ОПАСНИМ ГОДИНАМА Марина Туцаковић се присетила Џеја, открила зашто су ПРЕКИНУЛИ сарадњу
"...ДА ИМАМО ЈОШ ЈЕДНО ДЕТЕ!" На помолу ПОМИРЕЊЕ - Раста и Ана ПРАВЕ БЕБУ? Репер ШОКИРАО ИЗЈАВОМ
НАПАДНУТА НА ПИЈАЦИ: Нада Мацура доживела огромну непријатност! У помоћ јој притекла непозната жена
Испред моје куће био је паркиран црни џип са затамњеним стаклима, једном страном потпуно наслоњен на ограду. Џип је био празан. Тек много дана касније сазнао сам за његову неостварену улогу смишљену у нечијој сулудој полицијској глави спремној да режира туђи живот по свом нахођењу.
Као у филму кад су јурили Ескобара, неколико мердевина је било наслоњено на ограду. Све је личило на сценографију у коју тек треба да ускоче полицајци.
Одмах сам приметио да су сигурносне камере померене и окренуте на горе, према небу.
Ништа ми није било јасно. Шта су полицајци тражили у мојој кући? А још ми је мање било јасно када сам пронашао чувара паркинга. Преплашен, непрестано се окретао тражечи погледом специјалце."