"Чули смо се, није причао о болести, борио се сам са собом" Бранислав Лечић о Лаушевићевим ПОСЛЕДЊИМ тренуцима
Последњи поздрав...
Један од највећих глумаца са ових простора, Жарко Лаушевић, изгубио је животну битку јуче 15.11.2023. године у 63. години, после краће борбе са тешком болешћу, карциномом плућа. Био је познат филмски и телевизијски глумац. Дипломирао је глуму на Факултету драмских уметности у Београду. Био је члан Југословенског драмског позоришта, где је остварио улоге у великом броју представа.
Вест да је игубио битку за живот, потресла је читав регион, а сада се од њега опраштају и многе колеге и јавне личности. Међу њима је и чувени Бранислав Лечић.
Ко је СУПРУГА преминулог Жарка Лаушевића? О њој је писао док је био у затвору, а подарила му је и ћерку Јану
Боба Мићаловић неутешна након смрти Жарка Лаушевића: "Куда сви тако журите?" Срце да препукне
Патријарх Павле и Жарко Лаушевић преминули су истог датума: Пре 14 година смо плакали - ево зашто ће ЖИВЕТИ ВЕЧНО
- Ја сам био на неки начин био припремљен на Жаркову смрт. Био сам у комуникацији са њим и његовом супругом Анитом. Знао сам да болује, али сам се надао да ће из тога изаћи. Погодило ме јако и сама чињеница да је болестан, а не све ово што се десило. То је био резултат свега што му се дешавало, његов живот је био неизвестан од оног тренутка када је отишао за Америку где је радио и неке послове који нису били глумачки да би преживео - прича глумац.
Он је открио да Лаушевић није желео да прича о својој болести, већ је до самог краја био позитиван.
- Имао сам све информације о његовој болести и били смо у сталном контакту. Он није желео да прича о томе. Последњи пут смо се чули пре мог поласка за Црну Гору пре неколико дана, био је јако позитиван и ништа није слутило да ће се ово десити. С обзиром на то да је имао рак, најгора опција је лебдела као могућност да ће се нешто лоше десити, али сам имао наду да ће се он изборити са тим и да ће то превазићи - прича Лечић и додаје:
- Најмање је причао о болести свему ономе што му се десило у прошлости није била тема. Жарко се борио сам са собом. Није желео да губи време на жалопојке и приче о томе колико му је и да ли му је тешко. Он је био мој брат по духу и судбини. Оно што се њему десило десило се и мени, али не тако драстично. Један и други смо сагледали оно што се зове популарност. Вероватно се постаје човек и уметник ако сагледаш и другу страну.