ПРВО МУ ЈЕ ПОГИНУО БРАТ, А ОНДА СУ ПРЕМИНУЛИ И ЊИХ ДВОЈЕ! Српски глумац сазнао ТРАГИЧНЕ ВЕСТИ на сцени
Трагедија за трагедијом у његовом дому
Глумац Драган Петровић Пеле са највећим болом суочио се када му је брат, који је тада имао 31 годину, погинуо у саобраћајно несрећи. Присећа се да су му трагичну вест саопштили док је био на сцени.
Истакнути глумац се присетио почетка своје каријере, говорио о детињству, породици, данима које је провео на Дорћолу, али и највећој трагедији.
Три године старији брат био је, како је истакао, његова сушта супротност.
СРУШИЛА СЕ НАСРЕД УЛИЦЕ! Сузана Манчић има ПРЕЛОМ КОСТИЈУ - пала на пешачком прелазу, а ово су ДЕТАЉИ
"БРАТ И ЈА СМО МОГЛИ ДА СЕ УГУШИМО У ХЛАДЊАЧИ!" Јована Јеремић имала незгоду - једва извукла живу главу
ПРОФИТИРАЛА НАКОН АФЕРЕ О ЕЛИТНОЈ ПРОСТИТУЦИЈИ: Душицу Грабовић траже у Кини! "Жене су одлепиле!"
- Он је и као дечак био миран, сталожен, повучен, док ја нисам био такав. Разликовали смо се и физички. Био је "дугајлија", висок скоро два метра, а ја сићушан. За разлику од њега увек сам изводио неке "керефеке"- рекао је Пеле за "Hello" магазин.
- Прво је погинуо брат, па је умро тата, и на крају је 2013. године преминула и мама. Док је тата боловао све време сам радио, ишао сам на факултет и играо представе, али сам их редовно обилазио. Када се мама разболела, месец дана је лежала у болници "Свети Сава", где сам одлазио сваки дан. На дан сахране играо сам комедију. Мало је тешко да се човек "пребаци", али то је живот.
Највећи стрес доживео је када су га, уочи изласка на сцену, обавестили да му је погинуо брат, који је тада имао 31 годину.
- Није било мобилних телефона, неко је звао позориште да јави. Играли смо "Колубарску битку" у којој сам имао две-три сцене. Питао сам Мишу Јанкетића да ли може представа без мене, само ме је гледао, а онда рекао: "Може, може, може". Изашао сам из позоришта, сео у крнтију коју сам тада возио и отишао - испричао је Пеле.
- Никада човек не добије нешто што не може да поднесе - поручио је на крају.
- Издржи се некако. У првом тренутку не осећаш ништа. Као кад се посечеш па не боли одмах, већ одложено. То је механизам самоодбране. Касније сам се освестио, прво је стигао бес, па туга.