Глумица са кнедлом у грлу о ОКРУТНОМ УБИСТВУ другарице - требало је да се састану тог КОБНОГ ДАНА, ово су сви детаљи
Јелена је остала без најбоље пријатељице и то је оставило велику празнину у њеном срцу.
Глумица Јелена Перчин једна је од саговорница у трећој епизоди документарног серијала "Досије Јарак‘" на РТЛ-у који се бави окрутним убиством Иване Ходак.
Ивана и Јелена су биле најбоље пријатељице, а своје другарство је требало да крунишу и кумство. Њхово пријатељство датира још из средње школе, а случајност је и да су у исто време биле трудне.
Марија Шерифовић открила у каквим је односима са сурогат мајком свог сина - открила шта се дешавало пред порођај
"Мој живот није био ни најмање наиван и лак" Карлеуша признала да јој је ово интимно питање најтеже пало
"Нисам од оних који пљују, па лижу" ВЕЛИКА ИСПОВЕСТ Цеце Ражнатовић - О овоме је ЋУТАЛА годинама, а сада је ПРОГОВОРИЛА
- Биле смо младе и пуне идеализма и мислиле смо да свет чека само на нас - речи су којима је Јелена описала своје пријатељство с покојном Иваном Ходак.
На дан Иваниног убиства, требало је да се нађу на кафи у центру Загреба, али ју је Јелена одложила јер никако није могла да стигне. Јелена је касније сазнала да јој је пријатељица убијена у згради у којој је живела са мајком и оцем.
- Упознале смо се у средњој школи. Имале смо специфично упознавање. Ја сам дошла из Дубровника и уписала сам се у загребачку гимназију, прву Приватну гимназију. Мало сам била ‘аутсајдер‘ јер сам дошла обријане главе, одевена сва у црно, а Ивана је била миљеница школе. Најзабавнија, најзгоднија. Ишли смо на излет у Рим и мене је свако у школи гледао онако, није баш било мило дружити се са мном, а ни мени с њима, онако, била сам баш у отпору. Она је дошла до мене и питала ме: "Хоћеш ли да идемо заједно по граду по продавницама". А у мојој глави је било: "У коју исту радњу бисмо нас две могле да уђемо? - присетила се Јелена њиховог упознавања, а преноси РТЛ.
Од тог момента оне су постале нераздвојне, биле су заједно на бројним путовањима и једна другој су биле велика подршка у животу. Јелена се у "Досијеу Јарак" пристеила и кобног дана када је њена најбоља пријатељица настрадала.
- Био је јако леп јесењи дан. Требало је то јутро да пијемо кафу у Уметничком павиљону. Имале смо договор јер је Ивана требало да буде моја венчана кума. Заправо је требало да идемо мало да гледамо часописе где бисмо тражиле идеје за венчанице. Задржала сам се и назвала је да нећу стићи на кафу. Морала сам на снимање па смо се договориле да се свакако видимо после мог снимања предвече. Она се вратила у стан по неке ствари и заправо није никад дошла до стана... - рекла је Јелена.
Она је била и та која је држала говор на сахрани.
- То ми је било једно од најгорих искустава у животу - додала је.
- Биле смо заједно трудне. То је још једна додатна тежина те трагедије која се догодила - рекла је и додала како је заједно требало да гурају колица...
- Сви велики догађаји у животу почињу и завршавају са сећањем и мислима на Ивану. Кад сам родила, чим сам могла да изађем с бебом напоље, прво сам отишла на гробље. Ишла сам прво то да поделим с Иваном. Мислим да је заједно требало да гурамо колица. Тада ме највише преклопила туга... - закључила је Јелена.
Србија Данас/Јутарњи лист/И.С.