ЈЕЗИВА ИСПОВЕСТ БОЖИНОВСКЕ НАКОН УБИСТВА ШИЈАНА "Прихватила бих да има 10 жена поред мене само да је жив"
Велика љубав!
Зоран Шијан, шампион Европе у кик-боксу и један од жестоких момака београдског асфалта, убијен је 27. новембра 1999. у Београду. Шијан је тада имао само 35 година, а његово убиство до данас није разјашњено, док се о мотивима само спекулише.
ОВАЈ ЦРНИ ПЕТАК ЈЕ ДРУГАЧИЈИ, ИМА НЕШТО ВАЖНИЈЕ ОД ПОПУСТА
"НЕ МОЖЕ КРУНА ДА МЕ ГЛЕДА СА ЊОМ!" Јањуш отворио душу: "Дете ме је заборавило" (ВИДЕО)
СРПСКИ МУЗИЧАР (46) ПРЕМИНУО ОД КОРОНЕ: "Лепо спавај, друже, добри дечко наш... Све нас је задужио"
Зоранова супруга, позната певачица Гоца Божиновска, која са Шијаном има двоје деце, Зорану и Мирка, отворила је душу. Гоца је до детаља описала сам почетак њихове љубавне приче, за коју многи сматрају да је филмска.
- То је била љубав на први поглед. Упознали смо се у Херцег Новом, ја сам отишла на летовање, никад нисам ни помислила да ћу се удати. То вече смо Злата и ја изашле са нашим другом Крушом, он је био Зоранов друг, ту ноћ смо целу провели заједно. Следеће јутро је он морао да се врати за Београд, имао је свадбу, женио се неки његов друг. Отишао је, нисмо разменили ни телефоне, ни ништа. После четири дана смо се ми вратили с мора, слетеле на аеродром, он човек стоји и чека нас. Чека авион, а то је био трећи авион од ујутру. Као случајно, чека некога... После ми је рекао да је већ један авион слетео, да је он чекао и да пошто нисмо изашли из тог авиона, он је сачекао и овај, поподневни. Он нас је позвао на ручак, отишле смо Злата, ја, моја мама и Јелена моја, била је мала. Отишле смо са њим на ручак, овде у Сурчин, у неки спортски центар, сад више то не постоји. Одвезао ме је до стана, да оставим дете и маму, ја сам се пресвукла, отишла и купила нешто што је требало да им оставим, и изашли смо - прича Гоца и додаје:
- Отишли смо у Сурчин ту ноћ смо били заједно, он ме је ту ноћ запросио, после два дана познанства. Ујутру у пет сати ми лежимо, ја му кажем: "Треба да ме возиш", тад сам становала у центру, у Димитрија Туцовића. Он ми каже: "Могу да те возим само да узмеш своје ствари и да се вратимо", ја кажем: "Какве ствари, ту су ми и мама и дете". Он каже: "Ја сам те најозбиљније питао", ја сам почела да се шалим са њим, кажем му: "Па ниси обавестио своје родитеље", мислила сам да је све шала. Он је одмах звао маму, питао је где му је тата, звао их да дођу. Кад му је дошла мајка, он каже: "Мама, ја сам се оженио". Онда је позвао неке тамбураше из Сурчина, кренуло весеље, позвао другове, а ја моје нисам ни обавестила. Звала сам одмах Злату, да јој кажем да сам се удала, она је мислила да се шалим. Злата је одмах позвала моју сестру, они су мене закључали, кажу да нисам нормална, закључали су ме у стану и рекле: "Не идеш ти нигде, која црна удаја, је л' си ти нормална, ти не знаш човека, а удајеш се", ја им кажем: "Ја сам се већ удала, готово, ми смо синоћ правили весеље". Они су мислили да сам пукла, да нешто није у реду са мном. То је био јул месец. Ја сам после радила до Нове године, одрадила још те тезге које сам имала договорене - говори певачица.
- Одем викенд да одрадим, он ме чека на аеродрому, то је тако трајало два месеца, а онда му је пук'о филм. Били смо на некој свадби, пришао ми је неки старији човек, деда и залепио ми 100 марака на главу. Он је устао, ухватио ме за руку и рекао: "Устани, узми ствари, идемо кући", ја му кажем: "Како да идемо кући, свадба у току, ја главна певачица на свадби", он каже: "Ја не могу да дозволим да моју жену пљују и лепе". И никад више нисам узела микрофон у руке док се нисмо растали. Наравно да ми је то тешко пало, али ја сам њега волела неизмерно, до последњег дана, мени је била већа љубав према њему него према музици... После сам већ крајем децембра остала у другом стању, Зорана се родила у септембру, после 14 месеци и Мирко. Све се некако брзо издешавало, тако смо брзо живели, тако је све брзо и прошло - изјавила је Гоца.
Данас се навршава 21 година од Шијанове смрти, а Божиновска је сада открила колико јој је било тешко да сама одгаја децу, која су била тек основци.
- Тешко је и разведеној жени да одгаја сама децу што јој отац стоји на услузи, може да притекне у помоћ, а поготово мени која сам имала Јелену од 16 година и двоје мале деце. Јелена је већ прешла у Београд, кренула у средњу школу, Зорана је била други разред, Мирко први... Јако ми је било тешко, требало је зарадити, прехранити их, школовати их... Хаос! Само ја знам како сам издржала, све сам прегурала на својим леђима... Онда је било и бомбардовање, па сам склањала децу, вукла их, катастрофа - говори Гоца.
Када је Шијан упуцан, Гоца није била у Србији, а вест о његовој погибији јавио јој је легендарни певач и њен велики пријатељ и колега Шабан Шаулић. Певачица није могла да дође себи од шока када је чула да је њен бивши муж мртав, а у том тренутку била је забринута и за живот свог сина.
- Ја сам била у Бечу... Не поновило се. Увек кад се тога присетим, кад причам о томе, ја морам да попијем таблету за смирење. Ја сам те ноћи певала у Бечу, а имала сам ујутру авион за Рим. Пре него што је требало за Беч, он је узео децу. Зоран је увек узимао децу за викенд, био је изузетан отац, стварно их је волео, био је много везан за њих, све је чинио за њих, водао их је. Био је поносан и на мене. Тад сам већ снимила један албум "Још сам јака"... И пре тог мог пута за Беч, он се шалио са мном и рекао ми: "Докле ћеш да уживаш, а ја да чувам децу. Па добро, кад већ идеш негде шта ћеш да купиш свом мужу"... Волео је поклоне и ја сам му увек, кад идем негде, нешто куповала. Иако тада нисмо били заједно - изјавила је Гоца.
- Ми смо имали више него пријатељски однос. Кад изађемо на вечеру он ме представља пријатељима као своју супругу, ја кажем: "Бивша", он каже: "Бивша, садашња и будућа", никад ми није дозволио да изговорим то "бивша". Код нас је та љубав била много јака, лудачка и тако се и завршила, лудачки. Он је живео триста на сат, улетео је у оно лепо, није могао да се носи са тим, око себе је имао и правих пријатеља, а и непријатеља. Те ноћи сам била у Бечу, са мном је требало заједно сутрадан у Италији да ради Шабан Шаулић. Ја сам завршила први блок песама и дошли су неки момци са торбама, шанери, имали су мушку гардеробу. Ја сам одабрала један прелеп џемпер, од кашмира, купим и оставим га у гардероби. Одем да одрадим други блок, кад сам се вратила у гардеробу, позвонио ми је телефон. Звао ме је Шабан, мислила сам да ме зове због тезге, што је требало сутрадан да радимо. Одмах сам чула да му је чудан глас, пита ме: "Где си, је л' си чула нешто?". Исте секунде су ми се ноге одсекле, знала сам да се нешто десило. Он ми каже: "Смири се, молим те, није истина" - присећа се Божиновска.
- Иначе, кад сам завршила тај први блок песама звао ме је и рекао ми: "Мирко је са мном, Зорана је отишла кући. Мирко неће да се одвоји од мене, купио сам му пуну кесу киндер јаја и неће да иде. Кука, плаче. Ево сад ће још мало да иде кући, да га зет одвезе". Тако да је мени било у глави да је дете са њим. Шабан ми је рекао: "Мислио сам да знаш, можда није истина, чуо сам да су упуцали Шијана у Димитрија Туцовића". Тачно се ауто зауставио испред зграде где је мене покупио први пут кад смо се узели, ја сам ту становала. Шабан ми каже: „Стани, не паничи, можда је и жив“. Ја сам пала одмах ту, онесвестила сам се, скочило је обезбеђење ту око мене, поливали су ме водом, одвезли ме у хотел... Кад сам кренула на пут, три дана ми је играло око, ишла сам тада са Кукијем (Иван Кукољ Куки), кажем му: „Немој да помислиш да ти намигујем, десно око ми игра већ три дана, не могу да гледам“, он мени каже: „Немој да га издајеш“, ја му кажем да ћу да идем код очног чим се вратим за Београд. Тог момента, кад ми је Шабан јавио, тад је престало. Тако је престала наша прича, а почела моја мука и борба са животом до данашњег дана. Људи те гледају и сви мисле да си најсрећнији на свету, да ти ништа не фали, лепа, згодна, млада, популарна у том тренутку, са хитовима, али су увек неки бол, патња и туга били у мени. Живот је ишао даље, ја сам била релативно млада да бих остала сама, десиле су се онда и неке љубави, али увек трчиш својој деци, никад потпуно испуњена. Не можеш оставити малу децу која су тек на почетку живота и гледати себе, али то је живот - додаје она.
Мирку, који је тада тек кренуо у први разред, и Зорани, која је годину дана старија од брата, губитак оца најтеже је пао. Гоца се трудила да њена деца не сазнају за Зоранову погибију, али, када су ипак схватили о чему је реч, певачица је морала да се суочи са најтежим тренутком у њеном животу.
- Њих је одмах узела Злата (Петровић), одвела их је код себе. Мирко је био мали, али је увек био намазан, он је видео да су ми очи скроз отечене, ја сам плакала, али сам се скривала, а он ми каже: „Мајко, зашто плачеш“, ја га убеђујем да не плачем, али ми сузе саме иду. Пита ме: „Мајко, шта те боли“, ја му кажем да ме боли душа... Он је у разговору схватио све, само се бацио на под код Злате и почео да удара ногама о под и да виче: „Мој тата је у гробу, мој тата је умро“. Био је страшно паметан, а био је толико мали, првак је био, у септембру је пошао у први разред, а то се десило у новембру. Ја сам им објашњавала да остану са Златом, да мама иде да испрати тату, али није било шансе да их убедим - прича за певачица.
- Он је јецао целу ноћ и био будан да ја не бих отишла без њега, тако да сам их на крају повела на сахрану иако су били мали. Тад сам се кајала што сам то урадила, међутим, како време одмиче, схватила сам да су они то запамтили, памте колико је био велики, колико је било људи на његовој сахрани, сваки детаљ знају боље него ја. Тако се завршио тај период, али до дана данашњег тај бол је потиснут дубоко у мени. Хвала му, издешавале су се неке ствари, али да је можда другачије текао наш живот, да смо у том тренутку били онакви какви смо били пре, можда ја то никад преживела не бих, овако је Бог хтео - говори Гоца.
Шијан последње године свог живота није провео са Гоцом, већ са њеном најбољом другарицом, Гораном, са којом ју је преварио. Зоран и Горана су добили и сина Вукашина, а Гоца истиче да никада својој деци није бранила да имају контакт са братом. Они су сада блиски, често се виђају, а Вукашин је највише везан за свог старијег брата Мирка.
- Сад је Вукашин порастао, велики је момак и он воли Мирка као старијег брата. Нормално. Била је велика разлика између њих. Све што се издешавало између мене и његове маме, просто је тако живот наметнуо, немогуће је било да они буду у неким бољим односима, ми смо биле другарице. Међутим, како време одмичу, деца расту. Али ја њима никад у животу нисам бранила. Говорила сам им увек: „Ви кад год пожелите и кад одлучите, мама никад вама то неће да забрани, то је ваш живот. И мама ће једног дана да оде, а ви остајете, ако је то у вашем срцу и души ви радите како хоћете“ - изјавила је Гоца.
Божиновска истиче да би мало тога у свом животу променила, али оно што засигурно никада не би мењала је управо Шијан.
- Увек бих изабрала њега, срећна сам што сам имала у једном периоду свог живота таквог лепог човека и што сам са таквим, квалитетним човеком родила децу, то никад не бих променила. Сад кад би устао из гроба, да сам млада, опет бих исто изабрала. Једино што бих променила у свом животу је да он буде жив. Прихватила бих десет жена да има поред, да их ја све финансирам и издржавам, само да је жив. Све у животу, све бих дала, одрекла бих се свега, изашла из куће, отишла да спавам у контејнеру, да може он да оживи, али то је немогуће. Свима је нама тако зацртано. Ја сам имала прилике после њега и да се удам и да живим на високој нози, да уживам, али ја то нисам хтела - додаје Божиновска.
- Хтела сам да будем уз своју децу, нисам хтела да ми неко децу гледа попреко. Хајде љубав, чисто да имаш неки свој живот испуњен, то је нормално да дозволиш себи, али ни у ком случају да неки човек дође и да ремети мир мојој деци, да они плачу због њега. Они често сада, када су одрасли, кажу: „Какав смо ми губитак имали у детињству, а ми никад поред тебе то осетили нисмо, нисмо имали осећај да нам нешто фали“. Онда су ми људи говорили да склоним Зоранову слику, да не ваља да стоји слика у кући, али ја је никад нисам склонила, до дана данашњег. И то је један од разлога, не можеш ти да идеш да живиш са неким и да носиш слике урамљене од покојног мужа, то је смешно. Зато се дивим и Цеци, преплакала сам Вељкову свадбу од радости, као да сам ја женила сина или удавала ћерку. Знам шта је и она прошла, мој и њен живот су слични, с тим што је она од Аркана имала подршку што се тиче каријере, а ја нисам, сама сам се борила, ни од кога ништа нисам имала, ни од фамилије, осим једних пријатеља Лимуна и Бранке - прича Гоца.
Шта год ми је требало, од њих сам имала, да ми дају, донесу, помогну. То је Зоранов најбољи друг. Нисам била у неким финансијским проблемима, али сам била свесна да морам да гризем дебело, да радим пун гас, а овако сам у глави имала да деци ништа неће фалити. Међутим, погодила сам хит године. Све ме стрефило, највећа туга и највећа радост, Бог ми је дао у истој години да убодем највећи хит и да ми деца изгубе оца. Мораш да одеш на наступ, да донесеш новац, да деца живе од нечега, а људи кажу: „Ево је, оде, не жали ни годину дана“. Ја сам у црнини певала, у црној хаљини сам радила новогодишњи наступ, али сам морала то да одрадим, то ми је био једини наступ за који сам новац добила унапред. Нико ме није питао и нико није видео како је у мојој души. Људи ти се удварају, мушкарци прилазе, ја млада, лепа, згодна, а мени у глави да бих их најрадије поубијала све. Како да им објасним да ми није до живота. Жив се човек на све навикне и ја сам се навикла да живим са тим и да водим живот неким својим током. Неке ствари бих променила, било би паметније, али све је тако требало да буде - закључила је Гоца Божиновска причу.
Пронашли су ТАЈНУ СОБУ у кући у којој живе већ годинама, а УНУТРА... Снимак је ПРЕСТРАВИО цео интернет (ВИДЕО)