"УМИРАЛА ЈЕ ОД ЛЕУКЕМИЈЕ, А ОН СЕ ОДАО АЛКОХОЛУ" Трагичан догађај у Брегиној породици тера сузе на очи

Горан је, гостујући у емисији "Жива истина" испричао како је умало погинуо у рату:

- Нисам имао непријатеље у том рату. Ево ставите ме сад и на кога да окренем пушку... То није био мој рат, нисам га разумео као мој рат. Могуће је да бих са задивољством отишао и погинуо за неки рат који сматрам својим. Ништа од циљева тог рата није био мој циљ. Ја сам се родио у држави која је гајила заједнички језик, са нестанком те државе нестао је и језик на коме сам писао. Ја данас не пишем на нашем језику, када пишем, пишем на ромском. Моји хорски комади су на измишљеном језику- рекао је Бреговић.

Истакао је да је из тог рата изашао са једнаком штетом као и ови што су били директне жртве.

- Ја вероватно уместо да идем код психијатра ја пишем овакве ствари. То је нешто што ме гони као судбина, нешто што не могу да избегнем- рекао је Бреговић.

Када је Бијело дугме 2005. требало да одржи концерт на Кошеву стигао је глас да неки људи прете да ће га убити снајпером.

- У том тренутку сам долазио из Кореје. И шта је требало да запуцам из Кореје у Сарајево да би ме нека будала убила снајпером. Онда је шеф полиције рекао – само ја имам снајпер, нема ко други.

- И то је било вама довољно да будете мирни?

- Па или ако ништа онда ако треба неко да ме убије нек ме убије шеф полиције, а не неки криминалац-рекао је Бреговић у емисији "Жива истина" пре пар година.

А онда поново неизбежна тема - како је поднео губитак богатства које је имао у тренутку када је почео рат у Југославији.

- Кад вам неко огребе ауто ви мислите да је то катастрофа. А онда одједном изгубите банковне рачуне, јагуаре, једрилица, станове, куће. Е ја сам то доживео као олакшање. Свакако ми је то био само терет. Скинуо сам терет и кренуо од нуле. Мислим да сам у Немачкој у том тренутку имао неких 100.000 марака. Случајно се задесило. То је све што сам имао на почетку рата. И данас сматрам да је најбоље што се десило у мом животу је то што сам имао прилике да кренем од нуле-  рекао је Бреговић.

Отркио је Бреговић и где највише воли да буде - на бини са својим оркестром.

- Ја сам тада окружен талентованим љуидима. У осам увече да ме питаш – Брега, где ми ти волео да будеш - ја бих ти рекао да бих волео да будем на бини са мојим оркестром. Имам по уговору да мора бити чаша алкохола поред мене на бини, обучем своје глупо бело одело зато да би тај моменат одвојио од осталих, да не буде као сваки други... и онда славим тај моменат- испричао је Бреговић.

У једном тренутку говорећи о пороцима, достакао се приче о алкохолу.

- Моји родитељи су се јако волели. Отац је био војно лице и много је пио. Њих двоје су се развели баш због тога. А била је то велика љубав. Када се моја мајка разболела од леукемије била је у болници у Сплиту, у граду у коме је мој отрац живео са другом женом. Та његова друга жена ми је причала да је мој отац нестајао из куће ноћу. Она га је једном пратила и видела како се он искрада и одлази до болнице у којој је моја мајка умирала. Ту би целу ноћ напољу седео испод прозора собе у којој је моја мајка умирала и пушио целу ноћ.

- Он је тад већ био излечен од алкохолизма али када је моја мајка умрла он се вратио на село и засадио виноград. Онда је почео поново да пије. Пио је хиљаду литара вина годишње, толико је давао тај виноград. И углавном је то вино пио сам. Ако има тужна прича за илустрацију за велику љубав која је пропала због алкохола, то је та прича из моје породице- рекао је Бреговић.