ПОРОДИЧНО БЛАГО У СТВАРНОМ ЖИВОТУ! После 80 година кренуо у потрагу за иметком ЗАКОПАНИМ 80 ГОДИНА и пронашао много више од онога чему се надао
Драматичније и узбудљивије и од саме серије!
После 80 година једна породица је поново дошла у посед породичног блага, које је било скривено након што су њихови преци морали да беже током Другог светског рата.
Породица Глазевски је закопала своје сребро и побегла са свог имања у источној Пољској у септембру 1939. пред напредовањем совјетске војске, пошто је њихова земља била подељена између нациста и Стаљиновог режима.
КОСА БЕЛА К'О СНЕГ: Бубамара из серије "Породично благо" изгледа потпуно другачије, а ево ЧИМЕ СЕ БАВИ
"ПОЗДРАВ ОД ЛУДЕ Јоване Јеремић!" Водитељка поднела тужбу због Миљане Кулић - Јавне личности нису тоалет!
Породица је раштркана, а четири сина почињу да живе у различитим крајевима света - али легенду о породичном благу породица Глазевски никада није заборавила. Глава породице Адам Глазевски је 1939. остао на имању у близини Лавова - данашњег дела Украјине, да се суочи са Русима, који су га отерали са његове земље и замало га погубили. Сада, 80 година касније, оставу је поново открио Адамов унук Јан, користећи мапу блага коју је нацртао његов отац Густав.
- Мој отац је остарио и ја сам му некако приговарао, рекао сам: "Молим те, нацртај ми мапу - једног дана ћу можда моћи да одем на имање и потражим га". Дао ми је ту мапу 1989. године, уз нека упутства, и нацртао је из сећања 50 година након што је отишао. Последња реченица ових упутстава каже да морате пронаћи наше сребро и моје ловачко оружјје. Када сам то прочитао, то је било као директива,и био сам веома емоционалан да морам да испуним овај сан - рекао је Глазевски (69).
Густав, који се настанио у Јужној Африци након што се борио за савезнике у Другом светском рату, умро је 1991. Исте године Украјина је стекла независност, али прошло је још 10 година пре него што је Јан први пут посетио некадашње породично имање. Тек 2019. је започео своју потрагу.
Чинило се да је то "скоро немогућ задатак". Глазевски, пензионисани професор права животне средине на Универзитету у Кејптауну, рекао је: "Била је то игла у ситуацији у пласту сена. На овој карти је уцртао где је била првобитно имање – Руси су је, иначе, уништили, али смо нашли темеље. Али тада је била испрекидана линија која је ишла преко обрађеног поља – данас је то само жбун – то је око 100 метара које сте морали да пређете, а затим низ падину. А онда су његова упутства говорила где почиње шума, морате ископати наше сребро. И, наравно, 80 година касније, када сам ја био тамо, не зна се да ли се шума повукла или подигла низ падину. Постојала је и могућност да је остава већ била испражњена. Помислио сам: "Види, ово је помало дивља хајка'" Људи који су тамо радили би приметили да је сво сребро уклоњено, спојили би два и два. Спустили би се низ падину и нашли га" - присетио се.
Ипак, уз помоћ његове нећакиње Лејле и двојице украјинских детектора метала, победили су све. Јан је инстинктивно осећао да његов отац и ујаци не би отишли предалеко низ падину, где је постајала све стрмија и зарасла. Детектор метала је показао да је био у праву. Благо је пронађено.
"Био сам веома, веома емотиван" - отркио је.
Неке од ствари спаковала је Јанова мајка, која је преминула када је он имао само седам година, и која је побегла заједно са Густавом.
- Једна од ствари које смо извукли била је кутија за накит и унутра су биле разне ситнице. А моја нећака је рекла: "Вероватно их је спаковала твоја мајка; то је накит твоје мајке." И ево ме, дирнуо сам ствари које је спаковала пре 80 година. Тако да је то била веома емотивна ствар за мене - казао је.
Ту је била чак и кашика за крштење угравирана са именом његовог оца, и бројни артефакти са иницијалима његове баке, која је умрла од шпанског грипа 1918. Пензионисаном академику је речено да остава вреди хиљаде долара. Међутим за њега је то непроцењиво - и нада се да ће неко од блага једног дана бити изложено у Ивано-Франкивску, граду најближем старом породичном имању.
- То је веома значајно. То је својеврсно испуњење животног сна као малог дечака, о проналажењу блага. Али што је још важније, то је испуњавање директиве мог оца. И то ми је пружило велики осећај задовољства; ходам виши, самоуверенији сам - рекао је он на крају интервјуа.