"Седим за столом са Душком и децом, а њега видим за другим столом" Карлеуша открила све о мушкарцу који је освојио њено срце
Јелена Карлеуша открила је многе детаље из своје прошлости који су до сада били непознати јавности.
Поп дива Јелена Карлеуша сигурно је једна од најинтригантнијих јавних личности на простору читавог Балкана.
Њена романса са жестоким момком Зораном Давидовићем Ћандом једна су од најинтригантнијих сегмената њеног бурног живота.
"Плашим се да не останем инвалид" Јелена Карлеуша у страшним боловима - јавно затражила помоћ
МОЋНИК освојио Карлеушу шмекерским гестом - Хотелски апартман пун ружа од пода до плафона, а у авиону посебно ИЗНЕНАЂЕЊЕ
Огласила се Јелена Карлеуша након што је НАПАДНУТА НА ГЛАСАЊУ - открила шта се дешавало на бирачком месту
- Прича у вези Ћанде, односно Зорана, много је надувана. Зоран је из Раковице, са Миљаковца, а припадао је екипи окупљеној око чувеног Сколета. Зоран је био мангуп, није он био никакав криминалац. Никада није био у затвору. Није био ни приведен. Био је клинац са 27 година када је погинуо. Није имао никакву криминалну каријеру.
- Ја сам са Зораном била седам месеци. Он је мени био дечко, не муж. Ми бисмо сигурно наставили везу да га нису убили. Погинуо је у повратку са сахране Дугог Лаиновића. Изрешетан је у сачекуши. Хтела сам и ја да идем са њим, али моја мајка није дозвољавала да будемо у колима заједно. И сам Зоран ми је рекао: "Не!". Није ме ни повео
- Био је то 23. март 2000. године. Са њим је био најбољи друг, пица мајстор који је правио пице у киоску. Толико о опасним момцима. Зна се и ко га је убио. Сведоци сарадници су рекли да је исти убица који је пуцао на премијера, Звездан Јовановић. После сам сазнала из полицијских сазнања, да је екипа која га је јурила, Земунски клан, из неког чудног разлога чекала да ја не будем у колима. Пуцали су на Зорана из два калашњикова. Последњи пут сам га видела у комадима. Сишла сам у судску медицину да бих донела ствари за сахрану. Једина сам која је урадила идентификацију и једина која је од комплетне породице сишла. Тако су им саветовали. Таква сам да сам морала да га видим још једном. То је слика која ће мени заувек остати у мислима. Меци од калашњикова су огромни, а само Зорана је погодило преко тридесет. Ти меци откидају комаде тела, а Зораново тело су патолози повезали црним концем у једну масу. То је призор који сам видела на столу. У том моменту ја имам 20 година.
Јелена је открила како је упознала свог тадашњег дечка.
- Ћанду сам упознала за време бомбардовања. Први леп дан сам искористила да изађем из стана после месец дана седења затворена, те сам отишла са најбољом другарицом Иваном (Кукрић) на сплав "Монца" да попијемо пиће. Обукла сам неку танку мајчицу, потпуно неадекватну. Смрзавала сам се. У једном моменту, неко ме је огрнуо јакном. Пошто сам увек била ку*чевита, окренула сам се дрско. Иза мене је био Зоран. Рекао ми је: "Поздрави маму!" Како ми је рекао, Дивна му је средила неку рекламу на радију. Рекла сам: "Хоћу".
- Убрзо сам кренула и рекла му да би требало да му вратим јакну, нашта ми је одговорио да и он креће и да би нас повезао, ако се слажемо. Пристала сам. Ми крећемо, у позадини чујем његове другаре како се смеју, јер нигде ни не треба да иде, већ креће само да би мене повезао. Долазим до аутомобила, када схватам да он вози двосед. "Порше" кабиолет. Он се окреће ка Ивани и каже: "За тебе нема места". Ја сам видела "порше", двосед, кабиолет и извинила се Ивани што ћу морати да је оставим. Пала сам на отварање врата и на брз ауто. Ипак ја, новобеоградска дизелашица, никада нисам доживела да се према мени неко тако опходи. После сам у сваком тражила такво опхођење и ни у једном га нисам нашла.
- Иначе, сањам Зорана често. Сан изгледа тако што седим са Душком и децом и видим га за другим столом. Жив је и гледа ме и тешко му је што ме види срећну, али се прави да ме не препознаје. Дакле, седим са мужем и децом, а поред нас је човек којег су убили усред наше највеће љубави - завршила је Јелена исповест у једном подкасту.
Србија Данас/Информер/О. Т.