"Имам жене које ми фарбају јаја" Лепа Брена открила како се у њеној кући слави Васкрс, Живојиновићи обоје око 300 јаја за празник!

Због великог броја концерата и других пословних обавеза, Лепа Брена често не проводи време са најближима онолико колико би то волела, али како истиче, труди се да те тренутке надомести када су празници. Певачица је открила на који начин се фарбају јаја у њеној кући, какву улогу има тих дана и ко побеђује у традиционалном куцању.

- Празници су увек били једно традиционално окупљање породице и пријатеља. То је нешто што је веома изражено у нашој породици и сва наша деца и пријатељи воле када се код нас нешто прославља зато што заиста сви радимо и сви смо на путу. Без празника имам утисак да не би имали времена да се окупимо - рекла је Брена.

Поштујете ли за Васкрс све обичаје?

- Фарбање јаја је нешто што представља радост и за породицу и за децу. Ми смо као деца сакупљали јаја, ишли код пријатеља, тако да је то остало као предивна успомена, коју смо Боба и ја пренели на нашу децу. И наша деца воле да дођу, да фарбају јаја, свако има неку своју посебну причу шта жели. Сећам се да је било једно дрвено јаје које било камуфлирано код нас кући. Деца не воле када губе, онај ко је најмлађи и ко се највише љути у породици њему иде дрвено јаје и сви се правимо као да је он победник.

Верујемо да је то дрвено јаје сада код малог Александра?

- Код малог Александра и код деце када нам дођу, пошто су нам увек долазили пријатељи са децом. Које год да је дете најмлађе, то дете је имало дрвено јаје, а сада је, наравно, Александар тај који је морао да буде победник увек код нас.

Да ли фарбате јаја у луковини?

- Искрено да кажем, имам жене које то раде. Јесам вољна све то да пробам, али сваки пут када смо фарбали, увек на рукама остану боје које се јако тешко скидају, ако немате рукавице. Остају вам боје које чак ни лимуном, ни свим мојим магичним средствима за скидање флека и боја, ја не могу да скинем. Са луковином, наравно правимо, то је традиција код нас. Скупљамо неке биљчице у дворишту, које залепимо за јаја, узмемо чарапе моје којих сада има, а одувек их је било много. Исечемо их и мотамо, тако их кувамо да би отисак те биљке остао на јајима. Ми смо одувек фарбали више од 200, 300 комада, то је заиста доста посла, неко пије кафу, неко ракију, ја неко винце, зато што је то процес који траје.

Запевате ли тада?

- Углавном се пушта музика. Певам већ 100 година, нисам вољна да још и на такав начин забављам наше госте и нашу децу. Сада када имате ове паметне телефоне, можете да изаберете све што вам срце жели - рекла је Брена.

Брена: "Деца живе своје животе"

Имате ли сада више времена за породицу?

- Деца живе своје животе, имају послове, виђамо се на породичним прославама, рођенданима, када пожелимо једни друге и идемо једни код других. Сада у ово време схватам да то и највише волим да радим. Остварила сам све своје шоубизнис и естрадне снове, концерти, турнеје, филмови, не знам шта бих још пожелела. Када добијете децу, схватите да нисте имали ту врсту љубави и колико деца просто заокруже читав један циклус у вашем животу. После тога мислите да не постоји ништа веће док се не роди унуче (смех).

Ви сте са Драганом имали заједнички концерт у Софији, отпевале сте тада вашу песму “Ја немам други дом“ и расплакале се. Да ли сте тада знали да Драгана пролази кроз развод?

- Не волим да причам о мојим пријатељима, ја то са њима обавим и не експонирам медијски једну такву болну причу.

Шта је из Вашег искуства тајна успешног брака?

- Не знам где сам била, дошла сам до једне књиге на којој је писало “брак“. Отворила сам је, баш ме је интересовало, унутра је било 150 празних страница (смех). Када би човек могао да напише књигу како одржати брак, које су то фазе и докле треба да иде та граница толеранције, мислим да би то била најпродаванија књига. Не могу ни ја да вам дам ту чаробну формулу, осим да кажем да је код свих људи то индивидуално. На Балкану је то другачије него било где у свету. Оно што би био мој савет свим двеојкама, младим женама, будућим супружницима, је да без љубави, поштовања и толеранције не постоји ни брак, ни посао. Треба имати свој став и треба неговати ту љубав као што негујете биљку, када се залива, како да је прехраните, чувате од ветра и сунца...

Нисам имала времена за обичан живот

Започели сте турнеју по региону, Сарајево, четири арене у Загребу, Зетра, Подгорица... Да ли Вас музика покреће и враћа у младост?

- То је једна велика истина. Од осамдесетих траје моја животна турнеја. То је био напоран период у мом животу, када сам радила по два концерта дневно, путовала сам са тимом аутобусом, било је то лепо искуство. Желела сам да направим и створим нешто у свом животу и да на неки начин будем независна у сваком погеду. Нисам имала времена за један једноставан и обичан живот. Било је дивних момената, веома мало је било одмора. Морам да признам да сам уживала, нисам имала других обавеза него да радим свој посао. У једном тренутку сам се уморила, запоставила сам приватни живот и пожелела сам да престанем да радим неколико година. Песма сваки пут представља једну врсту специфичне љубави, енергије која је позната само певачима, која нас лечи и која нам даје животну енергију. Погледајте једну Шер која има 78 година и парафразираћу је: “Некада сам мислила да ћу у овим годинама да седим и да се одмарам, ево уживам и певам и певаћу докле год желите да ме слушате и док ја то могу”. Мик Џегер који има 80 година и имао је операцију око срца, он свој тренинг после операције има тако што пева и игра. Љубитељ сам првоксласних певача који трају годинама и фасцинирана сам њиховом љубављу према послу, виталношћу и енергијом. Наравно да морамо да пазимо колико једемо, спавамо, то је један посао у коме се цео живот спремате за један Олимпијски скок и ко се научи да тако живи, то му више никада не представља проблем.

Извор: Блиц Драгана Јанковић/пренела Н.П.