НАШ ВОДИТЕЉ НАПУСТИО СРБИЈУ! Сви смо га ВОЛЕЛИ - завршио на БУВЉАКУ, па радио као ТАКСИСТА
Тужна али инспиративна прича.
Зоран Радојковић Пиле, који је био један од најпопуларнијих водитеља у Србији и региону деведесетих, пре више од 10 година преселио се из Београда у Беч, где и данас живи и ради.
Многи га памте по ауторској емисији „Пиле телешоп“, која је многима била омиљена. Други га се сећају по емисији „Забрањено спавање поподне“, коју је водио са Сузаном Манчић, а имао је и шоу „Пиле и Маца“ са Драганом Маринковићем Мацом.
ПРОНАЂЕНО БЕЖИВОТНО ТЕЛО ПОЗНАТЕ ГЛУМИЦЕ: Јавност ће је памтити по злогласној сцени акције у кревету
СЛАВЉЕ НА ЕСТРАДИ: Певач постао ТАТА - након тешке трудноће, његова супруга на свет донела ДЕВОЈЧИЦУ
БЛИЗНАКИЊЕ ЧАРОБНОГ ГЛАСА: Нова песма сестара Гобовић о богатој српској историји (ВИДЕО)
„Добио сам позив да будем водитељ једног ријалитија великог калибра. У питању је највећи шоу на Балкану и наградни фонд је два милиона евра. Не могу много да откривам, сем да ћу водити програм са једном колегиницом. Ја сам био у најужем избору на кастингу. Јако се радујем, јер је то нешто невиђено“, рекао је недавно и открио шта ради тренутно у Бечу.
„Тренутно радим на Ју планет телевизији. Приказујемо живот наших људи који овде живе, разговарамо са њима, радимо репортаже. Са свим профилима људи, од најобичнијих па до власника ресторана. Задовољан сам, пријављен сам, имам добру плату. Радим на Западу, али на српском језику. Поред тога, имам свој Јутјуб канал.“
Открио је због чега је 2012. отишао с породицом из Београда у Беч.
„Отишао сам јер ми је телевизија на којој сам радио дуговала осам плата, и они су тада били у кризи. Ми смо на леп начин прекинули радни однос, добио сам отпремнину и отишао. Друго, телевизије су тада радије откупљивале стране садржаје, нису улагале у наше ауторске емисије, а ја сам неко ко је увек то желео да ради и направио сам историјске помаке у телевизији. Нису знали шта да раде са мном, нисам имао задатке. Како смо супруга, деца и ја имали аустријске папире, одлучили смо да се преселимо тамо. Ћерке су тамо уписале школу, жена се запослила, а убрзо сам и ја почео са разним пословима. Женини родитељи су гастарбајтери, па смо у то време на основу тога успели да добијемо боравишну и радну дозволу“, рекао је.
Радио је као таксиста у Бечу.
„Имао сам успоне и падове. Нисам увек имао добре послове. Возио сам Убер такси, али само месец дана. Добио сам за то време две казне и, када је требало да примим плату, била је мизерна. Радиш од седам ујутру до седам увече, израбљују те и на крају не добијеш ништа. Ужасан посао. Онда сам возио аутомобиле који су се изнајмљивали, то се зове ‘дриве now’. На пример, неко допутује у Беч и хоће да изнајми аутомобил, а ја га после покупим. То је био пристојан посао. Али ја сам мастер журналистике и желео сам нешто више.“
„На пијаци нисам радио, али сам доста времена проводио на бувљацима. Тамо је доста наших људи продавало технику, ствари, муљали су нешто и ја сам с њима радио репортаже. Због тога сам дане проводио на пијаци, продавао с њима, дружио се. Ипак, имам план да изнесем своје старе ствари из подрума и да их продам на бувљаку, то је овде у Аустрији модерно и сви то раде. Симпатично је“, закључио је он.