НЕМАМ НИ СТАН НИ ЗДРАВСТВЕНО! Запрепашћујућа исповест славне српске певачице!
Потресне речи остављају све у шоку...
Кристина Ковач се на потресан начин обратила својим пратиоцима на Фејсбуку, а њене речи пренео је Курир.
МУШКАРЦИ ЧЕЗНУ ЗА ЊОМ: Најзгоднија српска водитељка ТРУДНА (ФОТО)
Певачица каже да нема основне услове за живот - стан, кола, чак ни здравствено осигурање.
- Имам 42 године. Стварам музику од своје тринаесте, почела сам да зарађујем са 16. За 26 година од тад, направила сам много песама, четири музике за позоришне представе, једну за ТВ филм, једну за дугометражни филм, једну за ТВ серију... Отпевала тоне пратећих вокала... Снимила укупно четири албума, што са сестром, што сама. Формирала први српски бој бенд и направила им албум. Била судија у X Фактору. Два пута била на Евросонгу. Написала гомилу сонгова и музика за рекламе... Баш много. Радила са много младих људи и преносила им своје знање. Рекао би човек да сам за тих 26 година успела да обезбедим себи неку некретнину, сигурно... Нисам. Немам свој стан. Свој ауто. Лагодан живот без бриге о плаћању рачуна, трошковима становања, хране, одеће, школског прибора, трошкова дечјег школовања... Ни то немам. Немам чак ни здравствено осигурање - отворено се исповеда Кристина.
Наставила је:
- Оно што имам су таленат и знање. Занат у рукама. Једини проблем је тај што у садашњој Србији не знам шта са тиме да радим. Коме данас у Србији треба таленат у поп и инструменталној музици? У свакој другој земљи, тај мој таленат, овакав какав је, обезбедио би ми сигурну егзистенцију, ако не и много, много више од тога. Не у нашој Србији. У нашој Србнији, таленат се не тражи. Не цени. Таленат у Србији не ставља 'леба на сто. Не једе се. Па што не радиш ову турбо-сплав музику што сад слушају клинци, ту је лова? Зато. Зато што сам сувише своја и сувише матора да бих то мењала или желела да мењам. Зато што нећу да живим по цену муке у стомаку. Радије бих преживљавала. Зато што нећу да поклекнем пред најездом неквалитета, да се повинујем краху музичких и свих других вредности... Зато што нећу да вређам оно што ми је Богом дано. Умем много тога лепог да направим. Много нежне чаробне музике која дотиче, помера... разговара. Која вреди. Само у овом нашем разореном друштву то може да не значи апсолутно ништа.
