Овако је било једном СРБИНУ на концерту покојног Оливера Драгојевића усред Хрватске!

Не знам да ли је поређење са прасетом у Техерану адекватно, али то је најближе осећају који сам имао док сам се психички припремао за одлазак на концерт Оливера Драгојевића у Умагу. Драгојевић је данас, после дуге и тешке болести, умро у болници у Сплиту у 71. години. 

Стицајем чудним околности затекао сам се у прелепом хрватском летовалишту у Истри, тог врелог јула 2012. године. Познато је, стари добри Ћоро Драгојевић, покој му души, још од рата није варио Србе и заклео се да никада неће овде запевати. Своју реч је, за разлику од многих хртватских певача, и одржао. 

Припремајући се за одлазак на концерт, нисам се толико плашио гомиле Хрвата који ће тамо певати са Драгојевићем. Ма јок, друга ме је мука мучила - његове "њањаве" пјесме о љубавној тузи никад нисам варио. Радије бих скакао уз КУД Идијоте. Нажалост, те 2012. године, у октобру, упокојио се и велики Бранко Чрнац Туста, легендарни певач Идијота. 

Иначе, припреме за Драгојевићев концерт су текле тако што сам обилато пијуцкао истарско бело вино, које сам крстио пивом, те сам на свирку ушао изузетно весео и расположен. Пре одласка сам превртео диск у глави са песмама чувеног Оливера. Дакле, знам да препознам "Цесарицу" и песму која се зове "Вјеруј у љубав". Да, има и она "У љубав вјере немам". Договори се, Оливере, брате!

Дакле, да скратим, уђох на концерт, одмерих публику, која се махом састојала од гомиле младих и опако скоцканих Хрватица. Три коврџаве, (пунолетне!) су се наместиле у прве редове заједно са мном, те сам користио сваку прилику да се мало трљнем о њих, ради упијања атмосфере. Оливер је отворио концерт са неколико старијих ствари, а онда је отпевао у "Yesterday" од "Битлса", што је било лепо, јер сам бар могао да певушим.

Ускоро је на сцену истрчао и чувени Џибони, гостујући певач, а нељудски врисци младих Хрватица су показали да им је можда чак и дражи од старог доброг Оливера.

Морам да признам да ме је позитивна атмосфера ухватила, па сам чак почео и да се мало њишем у такту лаганих нота. Док сам чекао да чујем "Цесарицу", успео сам да исполивам једну фину хрватску даму точеним пивом. Љубазно осмехнула када сам јој се извинио.

На концерту су наступиле и наше "Фрајле", а Оливер је у најави врло суптилно заборавио да напомене из које земље долазе.

Негде после дуета Оливера и Нине Бадрић, почео сам и да уживам, баш када је Драгојевић запевао "Цесарицу". Што каже Милојко Пантић, небо се отворило. Девојчице су потрчале према бини, а и ја са њима. Приметио сам да знам текст песме напамет и да га урличем заједно са тинејџеркама.

А онда је Драгојевић дохватио хармонику и засвирао, па сам онако опијен атмосфером знао шта ће се догодити. Јаче је то од мене. Када је песма била готова, узвикнуо сам: "То, Србине!" И зажмурио. Када сам отворио очи, дочекало ме је само неколико збуњених погледа. 

Концерт се после добра два квалитетна сата завршио и схватио сам да Драгојевић и Џибони добро цепају, и да сам се добро провео. На шанку сам наручио још једно пиво за крај, а један Хрват је по сваку цену хтео преко реда да дође до алкохола.

- Шефе, где си пошао? - рекао сам му уневши му се у лице. То се зове течна храброст, иначе не бих. 

- Опростите, заиста. Могу вам купит пиво? - рекао је Хрват. Прихватио сам, наравно. Како одбити финог и љубазног човека? Ту нација не игра никакву улогу. А не игра ни иначе. 

Збогом, Оливере, бар си био од речи.