НОСИМ СЈАЈНА ИСКУСТВА СА СНИМАЊА: Вук Костић проговорио о каријери, али и о свом "шареном животу"!

Вук Костић / Извор: Фото: Инстаграм Printscreen/vukkosticbadza

"Никада ме нећете чути да гласно причам, рецимо, у кафани или да на било који начин анимирам непознате људе!"

Иако је успех серије "Убице мог оца" каријеру Вука Костића у последње време добрим делом усмерио на улогу инспектора Александра Јаковљевића која је већ постала култна, опус овог глумца је и те како инспиративан и богат да би се везивао само за један пројекат. Одрастајући на старој глумачкој школи, међу великанима, уз оца уметника, стасао је у глумца који се није плашио успеха, али је знао да таленат не сме да узима здраво за готово. Зато је, још као врло млад, препознат за улоге које се памте. Приватно, прилично вук самотњак, заљубљен у природу колико и у уметност, успео је да оствари своје снове и искрено проговорио о каријери и свом, како каже, "шареном животу" који живи пуним плућима, недозвољавајући детету у њему да одрасте.

Ево како да зарадите док траје полицијски час - клик по клик до озбиљне своте!

ПОЧИВАЈ У МИРУ ДРАГА ЖЕНО: Сузе у дому ПОЗНАТОГ МУЗИЧАРА: Близак члан ПОРОДИЦЕ умро од КОРОНЕ

СПРМИТЕ СЕ ЗА SPEKTAKLl! Лукас на Toxic ТВ пева уз подршку Снежане Ђуришић

Серија "Убице мог оца" је најдуготрајнији телевизијски пројекат у вашој каријери. На који начин сте, из сезоне у сезону, надограђивали лик Александра?

- Наташа Дракулић највише ради на томе да се лик, као и човек у животу, непрестано мења и самим тим је и мени, као глумцу, занимљиво да будем другачији, зато што понављање, статичност улоге и тока радње не би ни издржали пуне четири године. Својим мишљењем, колико могу, скромно доприносим писању, и увек се у свему сложимо, зато што навијамо за то да се лик мења, јер је тако и у реалности. Човек учи, сазнаје, разочара се, падне, устане, суочава се са проблемима и самим собом, и мислим да је кроз све те фазе Александар прошао.

- Можда сте приметили да у овој, четвртој сезони, више нема оног скоро па антологијског питања: "Који тачно део не разумеш?", зато што он губи и стрпљење и живце, јер истрага не сме да тапка у месту, и више нема времена ни за каква питања, већ директно прелази на ствар.

Серија се несмањеним интезитетом гледа већ годинама. Шта је, из перспективе водећег глумца, основ њене дуготрајности, успеха и високе лествице квалитета?

- Мислим да су обрти главни разлог, зато што је све другачије од онога како гледалац мисли или, можда, очекује. Писац и редитељ наводе причу тако да ти мислиш једно, а у ствари је друго. Не желим никога да увредим али код нас, у већини случајева, како почне филм одмах можеш да претпоставиш како ће да се заврши, а овде је све само не тако. Ништа није како изгледа и ми се трудимо да се гледалац стално изненађује, јер то ишчекивање расплета држи његову пажњу.

Која сезона вам је била најизазовнија, а која најтежа?

- Када сам прочитао сценарио прве сезоне за мене је то био шок, али ми није била најтежа, већ најзанимљивија, јер се већ по тексту видело да ће "Убице" бити велики хит.

Са којим колегом сте, у иначе одличној подели, разменили оно што сваки глумац прижељкује - партнерство које вам помаже да дате свој максимум?

- Пре свега са Марком Јанкетићем и ја то називам космичком правдом зато што су наши очеви били велики пријатељи, тако да ми настављамо ту традицију и другарство.

Поред "Убица" играли сте и у "Јужном ветру" који је постигао огроман успех. Каква искуства носите са снимања и како коментаришете феномен ове серије?

- Сјајне серије као што су "Убице мог оца", "Јужни ветар", "Сенке над Балканом" и многе друге су током последњих година покренуле и промениле доста тога у нашој телевизијској продукцији и то је за свако поштовање. Драго ми је што су ме звали да играм у "Јужном ветру" јер су и серија и филм постигли неоспоран успех. То је феноменална глумачка екипа младих људи, жељних да се докажу сами себи и дају свој максимум у пројекту који је, евидентно, сада у тренду. Уз то, и моји добри пријатељи са којима сам уживао радећи, тако да носим сјајна искуства са снимања.

Делујете као човек који ту тежину успеха и сада, у зрелим годинама, носи без оптерећења. Шта је условило да останете са обе ноге на земљи?

- Код Мике Алексића сам био од шесте године и он ме је, условно речено, тренирао и спемао да, кад одрастем, све прихватим нормално и стабилно. И мој отац је у томе одиграо велику улогу, тако да нисам имао неки шок. То сам прижељкивао, сањао о томе, и нисам се плашио. Никада нећу заборавити када ми је Мика рекао: "Мораш да гајиш дете у себи." Та радост игре и машта су веома битне за глумца, јер је човек који гаји машту бољи глумац. С друге стране, с годинама стичеш искуство које се таложи. То је оно што добијаш, а дете у себи мораш да браниш.

- Али, и на том искуству мора да се ради, на сакупљању животних прича, доживљаја, емоција, на сагледавању света. То глумац несвесно упија и све занимљиве ликове које среће током свог шареног живота, носи у себи, "краде" од њих и тако обогаћује своје уметничко биће. Што више занимљивих људи приватно зна, већи је дијапазон који може да одигра.

Шта вас може да дотакне емотивно и колико сте, приватно, отворен човек?

- Само према одабраним људима, кумовима и најближим пријатељима. Нисам претерано отворен према странцима и генерално сам интровертна личност. Никада ме нећете чути да гласно причам, рецимо, у кафани или да на било који начин анимирам непознате људе. Можда би требало да будем отворенији, али не ваља ни то, јер си онда рањив. Пуно ми треба да неког пустим у моју малу тврђаву у којој су пријатељи које знам дуго. Неповерљив сам према странцима, али немам проблем због тога јер се тако штитим.

Чини се да вам је слобода веома важна у животу. Изјавили сте да природу волите због тишине. Да ли сте на моменте вук самотњак и шта то говори о вама?

- Природа ми пружа спокој, мир и шансу да се неке ствари саме реше. Не волим галаму. Придајем много значаја неким својим местима, где имам времена да размишљам о животу, о глуми, о свему. У ствари, имам утисак да не размишљам, али се то крчка у мени, као и улоге. Не можеш да кажеш данас поподне ћу да седнем и да решим ову улогу. То се само од себе решава, али никада под стресом и у јурњави. Мораш да имаш мир да би могао да креираш, ствараш и размишљаш о томе.

- Мислим да је дар оно што је од Бога и да ја, рецимо, могу да учим да певам цео живот, иако знам да никада нећу певати као Тоше Проески. Али, на мени је да се борим и да трудом и радом усавршавам наталожени материјал у себи. Природа ми у томе помаже.

Где су та "ваша места" о којима говорите, а која вас толико инспиришу?

- Највише сам везан за Грбаљ у Црној Гори, од Мамуле до Будве. Ту сам одрастао, као мали сам туда трчкарао и тамо морам да идем да бих био нормалан. Има још много места која волим, у којима ме људи познају од детињства и не праве никакву фаму, у смислу да сам ја ту сад неки популарни глумац. С друге стране, има разних, чудних људи који покушавају да те засене тиме колико су наводно паметни и занимљиви, као и оних који имају потпуно супротне ставове од твојих и упорно желе да ти их наметну.

- Такве избегавам. На пример, у Бигову је летос један рибар на молу крпио мрежу, а неки Београђани су се ту нешто као нашли у чуду и питали га: "Јао, јел оно прошао Вук Костић!?" Рекао им је: "А проћи ће и сјутра, ако Бог да." Ти људи су ме прихватили као свог, јер ја јесам део њих. И тог мора, и тог мола и тог малог места. Ту сам свој на своме и ту проналазим унутрашњи мир.

Да ли је свет у овом тренутку суочен са великом опоменом природе и сматрате ли да ћемо нешто научити из свега овога што нам се дешава?

- Ово јесте опомена, али мене то није много изненадило и нажалост, без икакве жеље да будем пророк, мислим да ће, кад се ствари смире, људи опет да забораве на природу и наставе по старом, јер не могу да схвате да не може да се живи како они мисле, нити да се према планети односе толико немарно. Не може рибар удицом да оштети рибљу популацију, то може само индустрија. Свели смо се на "дај много, дај све, дај да се заради", и све то ће да нам се обије о главу. Не може заувек тако!

- Неки Индијанац је једном рекао да ће људи, кад улове последњу рибу, схватити да не могу да једу новац. Али, потребно је да спиритуално будеш повезан са природом да би то схватио. Моја веза је управо таква. То ми је урођено јер сам имао велику срећу да су сви, и са очеве и са мајчине стране, били природњаци, ловци, рибари који су волели и чували природу.

- Баланс једноставно мора да постоји, али људи то не разумеју јер ни генерално више ништа не разумеју. Данашњи човек зна нешто мало, а мисли да зна пуно зато што се ослања на "Гугл". То су, што би рекла Ивана Цици Димић, "манекени мишљења". Они нешто чују овде, нешто тамо и онда као имају мишљење, филозофије и теорије, а у ствари не знају ништа до краја. То нас је и довело довде.

Цеца снимила Анастасију крај базена: Игра у шорцићу, меша куковима као никад - БАШ ЈЕ С*КСИ! (ВИДЕО)