"Плашили смо се..." Тата Барбаре Бобак МОРАО ДА РЕАГУЈЕ, сведочио ЈЕЗИВИМ СЦЕНАМА на наступу ћерке
Тата је стално прати на наступима што Барбари много значи, с обзиром да јој је тата био камионџија и недостајали су једно другоме током стасавања.
Певачица Барбара Бобак пре нешто више од три године постала је део естрадне сцене, и од тада њена каријера иде узлазном путањом.
Отац певачице каже за домаће медије да је страховао да му ћерку колеге са естраде не увуку у пороке, али и како је гледао да је максимално заштити од пијаних гостију док пева на тезгама, с обзиром да мезимицу увек прати на гостовањима.
"НАЈЛЕПШЕ БОЖЈЕ ДЕЛО" Скинула се Северина, показала извајано тело - Потпуна доминација У ШЕСТОЈ ДЕЦЕНИЈИ
Снажна, тетовирана МУШКА РУКА крај ЈК: СА ЊИМ ужива на плажи - Дубаи у пламену, ХЕЈТЕРИ НА АПАРАТИМА
Марија Шерифовић је због малог Мариа спремна на ОВО: Обратила се јавности, НИШТА не крије
- Плашили смо се код куће тог начина живота, тих пијаних, дрогираних гостију, разних навалентних мушкараца, немогућности заштите, далеко је од нас... Стално сам је саветовао и трудио се да буде свесна свега и да се чува. Плашили смо се порока сваког, сви знамо да је тако на естради, али хвала Богу она је тај посао што је радила, радила тако да су то биле свадбе и те прославе, неки виши мало ниво, на бини су, склоњени су, има њих седам-осам, није оно што се каже, један на један, клавијатуриста и она, тако да сам не допустио, него сам морао да прихватим то као њену одлуку. Знам да је волела то одувек, рачунао сам, нека је коју годину, нека мало заради за себе, нек се мало окуша, проћи ће то све, па ћемо нешто опет друго, али ето, хвала Богу, ово се претворило у нешто фасцинантно - каже искрено њен отац Саша.
У породичном дому младе певачице влада хармонија, али није одувек тако било, требало је доста жртвовања и одрицања. Када је Барбара била мала, тата је често био одсутан од куће, па се данас труди да сваки секунд проведе са драгим људима.
- Да имам неку тужну причу - немам. Моји нису били ни богати ни сиромашни. У време када сам била мала живели смо у једној малој соби. Они нису имали подршку од маминих родитеља и само су се борили и лактали кроз живот. Мој отац је од моје друге године почео да вози камион и тај период памтим по реченици: "Тата, кад ћу опет да те видим", а он каже: "За недељу дана". Није долазио по мене у школу. Недостајао ми је. Криво ми је било и тешко, а њему још теже. Цела та ситуација где је он мени цело детињство недостајао је утицала додатно да будемо још ближи. А када је почео да иде са мном свуда, он је почео да се забавља. Све своје послове је ставио по страни и живи нову младост, а ја сам поново добила свог тату - говорила је Барбара пре.
Србија Данас/Блиц/Република