ОПТУЖЕН ЗА НАСИЉЕ НАД ВЕРЕНИЦОМ А САД СЕ ОГЛАСИО - проговорио о СУДСКОМ ПРОЦЕСУ и зашто је "ПОБЕГАО" у Америку
"То је ипак огроман корак, који захтева одређену сигурност."
Владимир Влада Станојевић важио је за једног од омиљених водитеља на овим просторима, а девојке нису могле да одоле његовом шарму и лепом изгледу. Ипак, 2015. године у јавности је одјекнула информација да га је тадашња девојка Ана Марија Жујовић пријавила за насиље. Од тог тренутка се његов живот у потпуности мења, а тужилаштво је против њега подигло оптужницу. Након извесног времена пакује кофере и одлази у Америку, тачније у Лас Вегас где и данас живи.
У домаћим медијима се није оглашавао све до сада, када је ексклузивно за 24седам испричао шта се тачно десило кобног дана када су у медијима освануле фотографије његове девојке у модрицама, али и како сад тече његов живот у Америци. Није демантовао нити потврдио разне приче које су објављене о њему, све до сада, шест година након медијске тишине.
Стручњак објашњава: Ево зашто је ПРОБИОТИК обавезан уз антибиотик!
ЦЕЦА СЕ ВЕРИЛА? Певачица свима ПОКАЗАЛА скупоцени ПРСТЕН - не крије да је Богдан усрећио!
ПРЕМИНУЛА ЗВЕЗДА ГРАНДА - Млади певач (36) се БОРИО, али није ИЗДРЖАО - Породица НЕУТЕШНА
Какав је његов однос са бившом девојком, како се одвија судски процес и да ли и даље постоји, да ли је "побегао" из Србије из страха од пресуде и какав је заправо његов живот у Америци, Владимир је све открио.
Годинама се ниси оглашавао у домаћим медијима, а свашта се писало о теби. Зашто никада ништа ниси демантовао?
- Искрено, не видим разлог зашто бих демантовао било шта што пише у појединим медијима. Прво, то неће помоћи да се такве нетачне информације и даље објављују. Друго, док нисам у Србији, не могу правно да утичем на објаве, тј. правни поступак не може да се доврши уколико нисам лично присутан. А треће, имам толико обавеза око породице и посла да ми губљење времена око тога заиста није потребно. Када будем решио свој статус у Америци и када будем био у могућности да путујем, то би можда и имало смисла, али овако баш и не.
Случај из 2015. године са твојом бившом девојком и оптужбама за насиље и даље је тема домаће јавности. Какав је сада статус тог случаја?
- Случај постоји и чека се завршетак мог процеса за добијање америчких папира да бих дошао и то решио. Све остало што се додаје на то, попут наводних потерница, хапшења на аеродрому, део је новинарског посла и с једне стране то и разумем, био сам у том послу. Ако то продаје новине или ће добити пар кликова више ако објаве такве ствари, уместо истине, океј, нека их. Зато се и не оглашавам по том питању, доћи ћу и онда ћемо све правно решити. Мислим да сам прва особа на свету која је "побегла" после годину и по дана од неког инцидента. Наравно да је то глупост, али признаћеш да то много ексклузивније звучи од "Отишао у Америку на одмор, али нашао одличан посао, одлучио да остане и чека да добије папире да би се вратио". Имиграциони процес је мало дужи сада него раније, али сам при крају. Тако да се видимо ускоро у Србији, ако Бог да.
Да ли си се за све ово време чуо са Ана Маријом, јесте ли некад покушали да решите несугласице откако си отишао из земље?
- Не, нисмо се чули. Прекинули смо сваки контакт још у Србији. Нема ту несугласица, ту је све јасно, само је разлика у чију ћете причу поверовати. Искрено, једва чекам да све то завршим, јер се вуче већ дуже време.
Шта је онда био разлог твог одласка из Србије?
- Разлог одласка је био приватне природе, али разлог за останак је приватне и пословне природе. У Америци имам пријатеља који у Лас Вегасу живи са својом девојком већ дуже време. Позивао ме је да дођем на одмор још неколико година уназад. Био сам тада презаузет, али сам увек то имао као отворену опцију, јер ме је Америка одувек привлачила и желео сам да дођем, да се одморим, упознам земљу, усавршим језик и ко зна, можда и останем да радим и живим овде. Тако је на крају и било. Ја разумем и зашто ме то питаш и тачно је да су се многа дешавања подударила са мојим одласком, али то је цела истина. И не кајем се, сјајно сам се снашао и у свим аспектима много боље и квалитетније живим овде.
Писало се у домаћим медијима како се проводиш у Америци, мењаш девојке. Какав је заправо био и јесте твој живот тамо све ово време?
- Ех да се само то писало (смех). Овде сам већ скоро шест година и од доласка до данас, прошао сам неколико фаза. Од упознавања земље и система, људи, преко прилагођавања на све то и наравно уживању у животу који ти пружа вредан и предан рад у земљи каква је Америка. На почетку сам се бавио послом који подразумева рад у ноћним клубовима и организовању забаве у Лас Вегасу генерално. Овај град је савршен за људе који су добри у послу хостинга. Ту сам себе нашао и одмах сам био сјајно прихваћен, остварио сам безброј контаката са људима из читавог света, свих могућих професија, који долазе у Вегас пословно или приватно. То је веома забаван, напоран, али и врло исплатив посао ако сте добри у томе. Ипак, прошле године, када је вирус затворио читав град и индустрију забаве, отворио сам компанију која се бави транспортом и могу да кажем да сам направио најбољи потез у животу, у смислу да сам свој газда, да сам чешће код куће него раније, да је посао веома исплатив и да сам за само годину дана напредовао више него неколико година уназад.
Оно што је такође привукло пажњу јавности овде је и то да си се оженио. Како те третира брачни живот?
- Да, оженио сам се пре две године и ако додам посао којим се бавим, то су две најбоље одлуке које сам у животу донео. Не причам пуно о приватним стварима, тј. детаљима из приватног живота, иако је раније свима био “на izvol'te”. Живимо леп, миран живот, уживамо у сваком тренутку и стварамо заједно.
Последња информација која се појавила на овдашњим порталима је да уживаш у родитељству. Тачније, да твоја супруга има ћерку из претходне везе са којом си ти близак и прихватио си је као своје дете. Да ли је то тачно?
- Свако дете и заслужује да буде тако прихваћено. Да, нас троје смо једна мала срећна породица, а чим се заврше ови имиграциони процеси, надам се да неће бити више мала.
Пошто то није познато, да ли си се ти остварио у улози оца или планираш то?
- Нисам још увек, јер је то ипак огроман корак, који захтева одређену сигурност. Као што можеш да приметиш, све је мање-више повезано са овим имиграционим процесом, па када се то реши, радићемо на проширењу породице.
Да ли ти недостаје водитељски посао? Био си један од омиљених на овим просторима.
- Да, недостаје ми и то највише због тога што сам био добар у томе и што сам заиста уживао у том послу. Ипак, живот ме је послао на другу страну, која ми је такође донела успех, али и много више финансијске користи. Када сте у двадесетим, тај посао је сјајан, супер сам се проводио, али касније вам неке друге ствари постају приоритет и те друге ствари сам пронашао у послу којим се сада бавим. Ипак, водитељство, телевизија и медији генерално ће ми бити увек велика љубав.
Је л' пратиш уопште шта се дешава код нас на јавној сцени?
- Наравно, пратим све када имам времена, од вести до забавних емисија и ријалитија. Сада је много лакше да будеш у току са дешавањима у твојој земљи, ма где живео. И искрен да будем, с обзиром на то да пратим и политику и забаву, мислим да "Задруга" и "Звезде Гранда" могу пре да помире читав регион од свих политичара заједно (смех).
Да ли си са неким колегама или познатим личностима остао у контакту?
- Са свима са којима сам био у контакту док сам живео у Србији, комуницирам и сада. Са мојом драгом екипом из канцеларије ТВ Пинк, колегама, а са некима се и видим када дођу у Америку. Пре свега мислим на певаче када дођу на америчку турнеју. Видео сам се са Ацом Пејовићем, Салетом Ковачевићем, Цвијом, Стојаном, Селмом... То су све неки драги људи са којима имам сјајан приватни однос. Синана сам нажалост последњи пут видео када је имао концерт у Вегасу пре неколико година. Џеја такође.
За крај, да ли се кајеш због нечега или мислиш да се све у твом животу дешавало са разлогом?
- Не у мом, већ у свачијем животу се ствари дешавају са разлогом. Живот те учи, дисциплинује и гура напред, иако то у тешким тренуцима не делује тако. Ја сам прилично прилагодљив, вредан, радан и да ме бациш на Марс, и тамо бих нашао нешто у чему бих био успешан и створио бих своју срећу. И не само себи, већ и свима око себе. Читавог живота сам делио све своје са људима око себе, јер једноставно уживам у томе да видим да су мени драги људи срећни и задовољни и да је то тако мојом заслугом или неком помоћи. А да ли се кајем због нечега? Не. Живот сваког на крају постави на место где заслужује да буде.