"ПОСЛЕ ПОРОЂАЈА САМ БИЛА СЛАБА, а онда сам се пробудила СКОРО СЛЕПА!" Потресна исповест певачице о борби са неизлечивом болешћу...
Њена битка је почела оног тренутка када је сазнала да је болест неизлечива.
Спска певачица Дорис Бизетић већ годинама се бори са неизлечивом болешћу. Њој је 2011. године дијагностификована мултипла склероза.
Ипак, она не одустаје, већ свој живот живи пуним плућима, а своје искуство са болешћу поделила је својевремено са јавношћу и тиме дала ветар у леђа многима који воде исту битку као и она.
НАСТРАН У КРЕВЕТУ - Тара открила ПРАВЕ РАЗЛОГЕ РАСКИДА са Ша - Био је НАСИЛАН? "Дегутантно је...!"
"МАЈМУНЧИНУ СИ НАВУКЛА ДА ПЛАТИ 50 СОМИЋА! Свака ти част! Ти си гњида!" Гледалац се обрушио на Тару
СРЕДИЛА ДА ГА ПРЕБИЈУ? Тара Симов на СТУБУ СРАМА - Због НЕУЗВРАЋЕНЕ ЉУБАВИ наместила му БАТИНЕ?
- Понекад ми се тресу руке, цимне ми се колено, али сам то крила... Сада хоћу да пробудим свест код људи да се и са мултиплом склерозом може живети и мислити позитивно - рекла је Дорис пре неколико година за домаће медије.
Године 2010. Дорис је родила ћерку Анабелу. Шест месеци касније осетила је да је страшно слаба.
- Од како сам се породила, осећала сам да сам физички много слабија. Приписивала сам то порођају, док се на лето 2011. године једног јутра нисам пробудила скоро слепа... Отишла сам одмах код лекара... Констатовано је да сам изгубила скоро 80 одсто вида на једном оку. Тако је почело - причала је Дорис.
С обзиром на то да многе болести имају симптоме сличне мултиплој склерози, нико од доктора са сигурношћу није могао да јој каже шта се тачно дешава.
- Две године сам ишла на контроле, прегледе... Сумњало се на вирусе, лајмску болест... Ни магнетне резонанце нису давале дијагнозу. Било ми је страшно. Болесна сам, али не знам од чега... Нисам знала шта да мислим. И када су ми коначно 2013. године из кичме извадили течност која је са сигурношћу показала да је реч о мултиплој склерози, само на секунд сам осетила олакшање. Добро је, знам шта ми је - рекла је Дорис својевремено.
Њена битка је почела оног тренутка када је сазнала да је болест неизлечива.
Пре неколико година изјавила је да је јавно желела да прича о болести како би подигла свест у Србији.
Својевремено је причала о снази воље са којом све пролази.
- Најпоноснија сам на то што још ходам. Људи са овом болешћу најчешће заврше у инвалидским колицима. Ја још ходам! Имам јаке болове у кичми, јака светлост ми смета, не подносим буку, осетљива сам на додире. Али ћерки ништа не ускраћујем. Трудим се да једног дана када се буде присећала детињства не мора да каже како је мама стално била лоше. Желим да каже како је имала весело детињство цртајући и играјући се са мамом - причала је Дорис.
Њена породица је увек ту за њу, а њен отац, Борис Бизетић, испричао је да се породица увек шали, чак и у најтежим тренуцима.
- Ми смо породица која не може да пропусти дан, а да се не направи неки штос. Ми једно друго засмејавамо. Ми гледамо на околину другачије од оних који се скандалазују од оног што прочитају у новинама. Ми се смејемо стварности. Смех је веома лековит. Та могућност да се смејемо тужним неприкладним и ружним стварима животу даје посебну ноту. Живот се мења из дана у дан и све је суровији, па је ред да му се насмејемо. Ко се брине, тај неће бити здрав. Треба одагнати бригу и сам себи помоћи. Не би требало очекивати да те неко други забави. Ако те неко преко дана није развесилио, развесили сам себе ако си томе вичан - поручио је Бизетић својевремено.
Упркос болести, Дорис Бизетић објавила је два кантауторска албума и посветила се породици.
- Она и даље жели да ради колико је могуће, а уједно да буде супруга, мајка и ћерка.
За више фотографија, погледајте галерију: