ПАВЛЕ ДЕЈАНИЋ: Ријалити није пут до славе, све што је експресно је кратког даха! (ФОТО, ВИДЕО)

Павле Дејанић, певач који се прославио у првој сезони "Пинкових звезда", по много чему је јединствен и занимљив саговорник. Најпре - он се, као магистар књижевности, на Сајму књига, где је био наш гост у склопу Сајма медија, осећа као код своје куће. 

ДЕЈАН ЦУКИЋ: Битлси су трајали баш колико треба, истрајност Стонса је фасцинантна (ФОТО, ВИДЕО)

- Најгоре је бити други. То сам стално говорио, а поготово после вицешампионског места у "Пинковим звездама". За бронзу се побеђује, а сребро је само утешно, али, да ти кажем једну ствар. На кастингу за "Пинкове звезде" је било неколико хиљада људи те прве сезоне која је била најгледанија и најбоља, као нешто ново. Сматрам да су наредне две сезоне биле мање гледане. Мислим да су певачи из моје генерације најтранспарентнији представници тог такмичења. Нас 800 је ушло у најужи круг, и кад помислим да сам од свих њих био други... 

- Генерално, многима који су учествовали живот се није променио драстично, али мени јесте. Пинкове звезде су ми много вределе, и даље сматрам да је то "најодскочнија даска" која ми се десила. Кад већ дође до те шансе 50:50, кад они то проглашавају, наравно да постоји нека нада, али, зачудо, неког разочарања није било. Знам колико је тај Куртић вансеријски вокал, није ми жао да изгубим од неког ко је озбиљан певач. 

- Већ знам како ће ми се звати албум кад га будем снимио. То неће бити ни по једној песми или извученом стиху. Зваће се "Свестраност". Поред дуета са Бором Чорбом, или рок ствари са Тијаном Дапчевић, имаћу и једно коло на хармоници. Музика је од земље до неба. Људи који су шаренолики и који својим вокалним способностима могу да подражавају много врста жанрова, могу да раде. То је, поред уметности, једна од основних ствари кад је у питању наш посао. Ми од њега живимо. Мене није срамота - моја најпримарнија делатност су свадбе. Имам једног певача ког поведем да пева песме које не знам, али, са годинама сам и њих научио, па ми често тај певач није ни потребан. Могу све сам. Узмимо као пример велике наше уметнике. Погледајте, рецимо колико фолка има у песмама Здравка Чолића. Многи његови хитови, мислим на брзе песме, у музичкој потки су народне поскочице. Музика је настала као спој неколико различитих уметности, и увек је била везана за народну културу. Популарна музика је проистекла из класичне, али се и до класике некако морало доћи са говеђим костима. Све је из народа. 

- Да, и "Где си у овом глупом хотелу", и "Кажи ко те љуби док сам ја на стражи", "Рокенрол за кућни савет"... Једино у другом, или трећем кругу сам певао Атомско склониште. 

- Волим тај "Хотел", волим "Мушко од пластелина", "Нојеву барку", "Принца"...

- Баш сам са пријатељем заакључио колико је то "Мушко од пластелина" неправедно запостављена балада. Мени је у рангу "Последње песме о теби". 

- То се, некако, подразумевало у мојој глави, али нисам знао да је тако било и у његовој, док га нисам позвао телефоном и питао. Песма "Тамна страна медаље" уопште није планирана као наш дует. Ја сам, из неких личних разлога, купио од Ивана Гавриловића тамбурашку песму "Иди, муко, иди сад од нас" коју ћу да снимим у наредном периоду. Можда као дует, можда сам. Требало је да то урадимо Бора и ја, али је он онда рекао "Зашто не би ја написао песму за нас двојицу? То ће да буде права рокачина". Тако је и било. У нашем односу, пословању, договору око песме, аранжмана, снимања спота, све је тако подразумевајуће. Ја теби не могу да опишем колико сам поносан и колика ми је част што са једном од пет живих музичких легенди ове земље имам однос као отац и син. Скоро смо неку свадбу радили, ја певам "Када падне ноћ", зовем Бору на Viber и зезамо се. Завидим свом оцу који ми је говорио да је устајао да гледа Касијуса Клеја. Тако ће наши потомци нама завидети што смо били у ери Ђоковића, али и Чоле, Чорбе, Балашевића...

- Јесмо. Спот је и требало да буде сниман у Љубљани или Марибору, али је њему искрсао интервју са кинеским медијима. Због тога се вратио у Београд, па смо један цео дан искористили за - врхунски спот. 

- Ниједном певачу не треба ријалити. Ја не знам како бих се поставио према томе због уговора са "Пинком", али мислим да пут треба да буде - само музика. Морамо се лактати, борити и пронаћи свој "грув", жанр. Естетски, музички, медијски. Све што дође експресно, није дугог века. Има, наравно, изузетака, али мислим да треба сваки степеник прећи. Бар их ја нисам прескакао. 

- Не постоји ноћ и јутро да испод мишке немам књигу. Тренутно сам на докторским студијама, и мислим да је прилично нормално да се бавим својим двема љубавима толико интензивно. Пишем текстове, тако да сам помирио та своја два занимања. Много читам - после овог интервјуа ћу ићи на "турнеју" по сајму, да задовољим своју страст. 

- Свршени студенти књижевности могу да се похвале да коначно, после обавезне литературе на факултету, кад дипломирају читају оно шта воле. Морали смо до тада да прихватамо туђа мишљења, да се бавимо историјом, теоријом, критиком... Е сад Павле Дејанић чита искључиво епску фантастику! Мој мастер рад је Змај од ноћаја. Планирам, ако икако буде могло, да ми докторска теза буде "Утицај словенске митологије и фолклористике на прозападне писце епске фантастике". 

- Немам појма, веруј ми. Имам енергије за тројицу. Мало спавам, много радим. 

- Не знам... Зависи доста од докторске дисертације. Један портал је недавно објавио списак најобразованијих људи на естради. Мене није било, не знам зашто. Ваљда ме сматрају "полу-естрадом". Кад будем докторирао, бићу најобразованији на естради. Једина обраазованија од мене је Неда Украден са два факултета. Ја сам уписао други, теологију. Мисам га завршио још. Кад будем завршио докторске студије, можда бих прихватио место асистента. Нешто што је мање стресно и што подразумева рад са људима приближнијим мојим годинама, јер сам схватио да за децу баш немам живаца. Ужасно сам пргав професор, боли ме незнање. То је највећа пошаст 21. века. Ми смо све морали да сазнајемо из енциклопедија, да читамо, да будемо чланови пет библиотека у пет градова да би нешто ископали. Сад је све тако доступно, греота што деца баш ништа не знају. Мењао сам неколико пута колеге у средњим школама, да им учиним услугу, и деци је било интересантно да то будем ја, међутим, тужна је то прича са тренутним системом образовања. Деца у школама само знају за своја права, нико не зна за обавезе. 

- Новинарство је постало прагматично у смислу "Вест је шта сам објавио на друштвеној мрежи". О мени нема трачева и неистина јер само оно што качим на Инстаграм и Фејсбук, то се пише. Евентуално ако је нешто музичке природе. Мислим да они људи о којима пишу неистине - желе да буду у жижи јавности. У време модерног новинарства вест је оно што ми сами пласирамо. Што се ти љутиш кад неко напише да си избацила с*се ако си стварно избацила с*се? Недавно је било по штампаним медијима "Бора нокаутирао Павла", "Бора нокаутирао Пинкову звезду", унаказио млађу звезду у рингу... Ја на то не обраћам пажњу. Нема неких великих лажи. Уствари... Аух, слагао сам те жестоко! Ако гуглаш моје име, изађе најчитанија вест да се - Павле Дејанић обесио. Тијана Дапчевић и ја смо ишли на маскенбал у један клуб. Ја сам се маскирао у старог девизног штедишу и ставио омчу на врат. Мислим да је било креативно и кул. После наслова да сам се "обесио" звали су ме, можеш мислити, чак из Шпаније. То је био шок. Остало је стабилно. Имам добар однос са медијима, не гурам се, нисам скандалозан. Да се сад Павле Дејанић скине потпуно го, овде код тебе на штанду, и слика се за Инстаграм, писао би BBC или било који страни медиј. "Сербиан сингер фром цомпетотион Пинк Старс...". Лако је постати познат, тешко је постати популаран.