"РЕКЛА МИ ЈЕ ДА ЈЕ ТРУДНА И ТО СА ХЕПАТИТИСОМ Ц" Милић Вукашиновић проговорио о смрти ћерке и борби са наркоманијом
"Ево га, сад ће да ми јаве да се предозирала."
Рокер Милић Вукашиновић отворио је душу о одосну са својом ћерком Мајом Авдибеговић, коју није успео да ишчупа из канџи наркоманије, и која је преминула услед предозирања таблетама.
Са великим болом Милић је открио детаље из живота са својом мезимицом, а бол због њеног губитка никада не пролази.
ОНА НИЈЕ БИЛА НА СПИСКУ УБИЦЕ, А УБИЈЕНА ЈЕ: Анастасија Ражнатовић апелује: "Немој да је памтимо само по иницијалима!"
ХУМАНО ДЕЛО СРПСКОГ ЈУТЈУБЕРА: Бака Прасе нуди да покрије медицинске трошкове свим рањенима у масакру
- Ћерка се родила 1983. године. Ја сам то славио два-три дана по граду, то су сви знали. Ја сам је извео из болнице и одвео кући. Купио сам тад прву видео-камеру, коштала је 16.000 марака. Стално сам је снимао, све до рата, до њене девете године. Била је ужасно размажена, није имала нагон за јелом уопште, само је воду пила. Само је вриштала кад би морала да једе. Онда је дошао рат и једном док је шетала са другарицом, та другарица јој је настрадала од кошуљице од метка… То је било ужасно, и то је оставило дубок траг на њу. Слично су изгледале, обе су имале смеђу косу, па кад су рекли да је једна цурица погинула, ја сам био убеђен да је то била Маја - испричао је Милић и рекао да је он одлучио које ће име да дају:
- Ја сам јој дао име Маја, нисмо знали које ћемо име и, кад сам је донео, видим ја спава, и кажем: "Мала Маја паја…" и тако је остало.
Милићу је и даље жао јер је често долазио кући и нимало сјајним издањима.
- Сада жалим због мојих бројних мамурлука, када сам кући долазио са крвавом главом, фрас је доживљавала од мене. Једном су ме тако пребили у Мркоњић Граду, па ме је полиција ставила на воз кући. И лечио сам се једно време од алкохолизма. Кад сам имао пара, ја сам знао да имам пара да пијем, где год бих ушао, ја сам чашћавао целу кафану флашом вискија - испричао је Милић и открио како је тргедија у животу његове ћерке започела:
- Када се завршио рат, Маја се почела забављати са једним бубњаром. Одједном је почела да тражи паре и од моје сестре, одмах сам знао да се дрогира иако је она причала да пуши само џоинте. Тад је почела и да живи са тим дечком, ја сам јој и стан изнајмио, тада се већ добро навукла на иглу. То је несрећа, када ти се ћерка заљуби у дечка који је на игли. То ми и дан-данас та жена, газдарица стана, замера што сам Маји изнајмио тај стан. То је постало право наркоманско легло, та жена их је после избацила, два дана јој је требало да тај стан среди од хаоса који су направили.
Хаос се према речима Милића и даље настављао.
- Једном је хтела и да се убије, попила је била пуну шаку амфетамина, једва су је спасли. Тад су је послали и у лудницу, тамо је неки нападао да је силује. Све је то причала када је изашла из те болнице и деловало је као да се скинула. Петнаест дана је ту лежала, тад смо живели на Видиковцу. Описивала је себе у тим стањима, шта је све доживљавала. Тражила је тада да иде на Егзит, ја сам јој купио био комплет карата, то је била огромна грешка. У том периоду била је сама, више није била са оним дечком. Тад се спетљала са неким наркоманима, па је отишла на Филмски фестивал у Сарајеву, муке су то биле. Онда се опет заљубила у тешког наркомана, са њим се венчала и добила двоје деце. Кад ми је рекла да је трудна, и то још са хепатитисом Ц, ја сам био ван себе још дуго после. После им је социјални радник узео децу – са кнедлом у грлу је говорио Милић.
На жалост, тужна судбина се није спречила.
- Ја сам био спреман сваког часа да ми јаве на телефон да ми је ћерка умрла. Сваки пут кад би зазвонио телефон, помислио сам: "Ево га, сад ће да ми јаве да се предозирала." Она је покушавала да се скине, али, ето… Сахранио сам и оца и мајку, брата, сестру, сина од брата, али, ипак, ћерка је ћерка. То ми је било најболније у животу, јако смо нас двоје били присни. Али био сам некако припремљен на то, дуго је трајало. Једанаест година је трајала та борба. Моја садашња супруга Сузана ју је запослила код Бранке Соврлић на Башчаршији, у "Кући меса", све је било супер и, после нека три месеца, опет се вратила… Бранка јој је рекла да то не ваља ништа, одмах смо знали шта је. Огромне су то цифре биле за лечење, њој мајка ништа није могла да помогне јер је била непокретна… - испричао је Милић Вукашиновић.