Сестре страдалог младића само једном су се јавно обратиле, поменуле и ЛАУШЕВИЋА и КРВНУ ОСВЕТУ
Тема о којој се годинама полемисало.
Глумачка легенда Жарко Лаушевић преминуо је јуче, у 63. години живота, након краће и тешке болести.
Живот глумца Жарка Лаушевића променио се из корена једне летње вечери 1993. године. Драмски уметник је у једном подгоричком кафићу хицима из пиштоља убио Драгора Пејовића и Радована Вучинића, а ранио Андрију Кажића.
Сеју Калачу прети ЗАТВОРСКА КАЗНА? Певач жестоко кажњен због претњи власници кафане из Загреба
"Чули смо се, није причао о болести, борио се сам са собом" Бранислав Лечић о Лаушевићевим ПОСЛЕДЊИМ тренуцима
Осуђен је на 13 година затвора због двоструког убиства. Та је пресуда, након жалби, потврђена 1994. године. Казну затвора издржавао је у Спужу и Пожаревцу. 2003. помиловао га је тадашњи председник Србије Борис Тадић. Након укидања пресуде од стране Савезног суда, по поновном претресу фебруара 1998.године изречена му је казна 4 године затвора због двоструког убиства у прекорачењу нужне одбране. Будући да је у том тренутку већ издржао 4-5 година, пуштен је на слободу.
Лаушевић је у страху од крвне освете отишао у Америку, где је живео у илегали неколико година, док га нису ухапсили због тога што није имао визу.
- Био сам у жестокој илегали више од десет година и радио сам само послове где ти не треба ни знање језика ни папири... У том моменту наша ћерка Јана је била мала. Требали смо да нађемо жену да је чува, а то се плаћало 15 долара на сат. Мој молерај 13, па сам, схватио да треба да обрнемо ствари. Бавио сам се децом неко време, волим да кувам и будем домаћица - рекао је Лаушевић у једној емисији.
Један од битних датума који су обележили цео овај трагичан догађај у коме су изгубљена два млада живота је јул 2009. када су две сестре послале писмо "јавности у Србији." Славица Вучинић и Славка Јаношевић из Подгорице, сестре покојног Радована Вучинића написале су у писму да је једино очекивање породице да Жарко Лаушевић до краја одслужи правоснажном пресудом досуђену казну, јер, како су навеле, не испуњава услове за њено смањење по било ком основу.
- Од убиства у кафићу ’Епл’ прошло је 16 година. За то време, наводној освети били су доступни и деца Жарка Лаушевића и Бранимир Лаушевић са породицом и њихова сестра, па у једном тренутку чак и сам Жарко. И? Шта им се догодило? Ништа и што се породице Вучинић тиче - ништа им се и неће догодити - додаје се у писму.
Према њиховој оцени, и сада се искривљују неке чињенице "из те страшне ноћи, како би се умањио значај Лаушевића и увећао значај поступака убијених, односно Радована Вучинића и Драгора Пејовића".
Оне су навеле да сматрају да се поново у медијима наводе "конструкције, којима део српске тзв. културне јавности и неки политичари покушавају да догађај у подгоричком кафићу преведу као дивљаштво групе локалних младића, који су заслужено добили што су тражили од "недужног" Жарка Лаушевића и његовог брата Бранимира, па чак и да се целе породице Вучинић и Пејовић прикажу као "гомила лудака и дивљака жељних освете". Како истичу, те конструкције су смишљене како би се створила клима за помиловање Лаушевића.
С друге стране, сада већ покојни Момир Булатовић, некадањи председник Црне Горе и Владе Савезне Републике Југославије, изјавио је једном приликом да је одбио да помилује Лаушевића.
- Да, одбио сам да помилујем Жарка Лаушевића. То је јако тежак и тужан случај. Аболиција у таквим стварима има смисла уколико друга страна нема ништа против. У сваком кривичном поступку постоји оштећена страна и њу морате да питате. Жарко Лаушевић је један диван глумац и имали смо прилике да се дружимо годинама. Ужасно ми је тешко што знам све детаље тога, а по природи посла сам морао да знам. Добио сам ту молбу за аболицију. Контактирао сам породице оштећених и они су рекли - не. Ви немате право, ни људско, да направите аболицију - рекао је Булатовић својевремено за "Балкан инфо".