"СРАМОТА МЕ ЈЕ ШТО НИСАМ ЗАВРШИЛА СРЕДЊУ ШКОЛУ!" Ово је неиспричана прича о животу Александре Пријовић

александра-пријовиц / Извор: Србија Данас

Ово нико није знао!

Певачица Александра Пријовић је постала позната још док се као тинејџерка такмичила у "Звездама Гранда". Иако тада није била ни пунолетна, почела је да зарађује доста новца и све је улагала у каријеру. Пре две године се удала за Филипа, најстаријег сина прослављеног тениског аса Бобе Живојиновића. Иако многи сматрају да јој је живот био бајка, она каже да се због неких ствари каје, а највише што због музике није успела да заврши средњу школу.

ПРОГОВОРИЛА О БОРИНОЈ ПРЕВАРИ - "Добијала сам ПРЕПИСКЕ!" Милица открила све о АФЕРИ с њеном другарицом

ШОК! САНДРА ОБРАДОВИЋ ОБЈАВИЛА ПРЕПИСКУ СА БИВШИМ! ЕВО како је ВРЕЂА отац њеног детета! ФОТО

"ГОВОРИО ЈЕ КАКО ЈЕ МАРКО ПСИХОПАТА!" Испливала ИСТИНА о односу Гагија и Миљковића - Постоје ДОКАЗИ

- Основну школу сам завршила у Белом Манастиру и била сам одличан ђак. Онда сам уписала Другу средњу школу и завршила редовно три разреда, али четврти нисам. Просто, живот ме је одвео на другу страну. Када ти се деси нешто о чему си одувек маштао, као ја о певању, онда занемариш све остало. Конкретно, ја сам школу - каже певачица на почетку разговора и додаје да су јој наставници из школе дозволили да заврши ванредно четврту годину.

- Доста сам путовала због такмичења за Београд и наставу сам оставила по страни. Не могу да кажем да ме није срамота што нисам завршила четврти разред. Кајем се и свакако желим да завршим школу.

Александра истиче да јој је такмичење за "Звезде Гранда" било најбитније у животу:

- Просто ме је живот одвео на другу страну. Ја нисам једина, има много певача, не само код нас већ и у свету, који нису завршили школу. Образовање је битно, али ако не завршиш школу, не значи да нећеш успети у животу.

Александра је рођена у Србији, али је одрасла у Хрватској, где, како каже, никада није имала проблем што је Српкиња.

- Рођена сам у Сомбору, али сам се одмах по рођењу преселила у Хрватску. Имала сам баш лепо детињство. Дружила сам се и са Србима и са Хрватима. Никада нисам, као ни моји вршњаци, правила разлику ко је Србин, а ко Хрват. Учили су ме да смо сви исти. Ваљда је битно какав је ко човек, а не које је националности. Као девојчица, редовно сам одлазила код баке Босе, деке Ђуре и тате Недељка у Србију у село Бајша, које се налази поред Бачке Тополе.

Позната певачица ипак је имала један проблем са вршњацима - деца су је често задиркивала због њеног талента.

- Смејали су ми се када сам певала у школи, па касније и у "Звездама гранда". Говорила сам им да ће се једног дана хвалити да су ишли са мном у школу. На крају се тако и десило.

У школи је причала на хрватском језику, а код куће се говорио српски.

- И дан-данас ми се деси да ми излети нека хрватска реч. Осим тога што сам у школи учила хрватски као матерњи, похађала сам часове и српског језика. Наставници који су нас учили српски организовали су путовање у Београд. Никад нећу заборавити мој први долазак у тај велики град! Била сам толико узбуђена. Када сам видела таблу на којој пише "Београд", почела сам да се тресем од среће - прича Александра.

Она се присетила и свог другог сусрета са престоницом и тврди да је још тада знала да ће то постати њен град:

- Са 13 година сам снимила своје две прве песме. То је био мој други сусрет са Београдом. Отишла сам са мамом код Миће Николића и рекла јој: "Ја ћу једног дана живети у Београду." Просто сам знала да ће се то десити. Све што сам замислила у глави на крају се и десило. Мама ми је тада кроз осмех рекла: "Ма да, хоћеш сигурно." Иначе, таленат за певање сам наследила од мамине мајке, моје покојне баке. Њу никад нисам упознала јер је умрла када је моја мајка имала 16 година, али су ми сви рекли да имам глас као она. Мама често каже да би бака Драгица била срећна и поносна да може данас да ме види.

Певачица је од малих ногу била сигурна да ће постати велика звезда:

- Са три године сам почела да певам по кући и навлачим на себе бакине мараме. Глумила сам да сам на бини "Гранд шоуа". У Хрватској се нису емитовале такве музичке емисије, тако да сам једва чекала да дођем код баке и деке у Србију да гледам "Гранд". Још тада се видело да ће музика бити мој живот. Први озбиљнији наступ имала сам у основној школи, када сам се пријавила за фестивал Деца певају хитове. Певала сам хит Нине Бадрић "Такви као ти" и освојила прво место. Касније сам почела да гостујем по телевизијама и то су били неки моји први јавни наступи. Иначе, волела сам искључиво забавну музику. Дешавало се да ми мама пусти неку народну песму док се возимо у колима, а ја одмах променим станицу. Волела сам неки други жанр док се једног дана нисам пребацила на народну музику.

"Звезде Гранда" промениле су јој живот из корена иако је испала у првом кругу.

- Са "Грандом" сам потписала уговор 2011. године и он истиче у септембру. Много сам желела да се пријавим за такмичење "Звезде Гранда" и, наравно, да прођем у финале. На аудицију у Суботицу отишла сам са мамом, баком и деком. Имала сам велику трему да певам испред Саше Поповића. Прошла сам аудицију и пласирала се на такмичење. Тај период живота никад нећу заборавити - прича Прија и наставља:

- Било је ту много одрицања. Моја породица се веома истрошила, а мама је због мене изгубила посао. Снимања су била викендом, а мама је у то време певала у једном клубу у Хрватској. Пошто није стизала да ме вози у Београд, морала је да изабере и тако је остала без тог ангажмана. Тата, бака и дека су водили аутобус са навијачима, а ја сам ишла са мамом. Била сам баш млада и неискусна, нисам се сналазила ни са шминком ни са гардеробом. Сада када видим те снимке буде ми криво што се нисам лепше обукла или нашминкала или направила неку лепшу фризуру. Нико у то време није имао стилисте и особе које брину како изгледамо, просто смо сви сами себе облачили како смо знали и умели. Када сам испала из такмичења, чврсто сам решила да нећу више покушавати у "Звездама гранда".