"Ми смо Срби" Певачица "Звезда Гранда" до 19. године није знала своје порекло - Комунисти су нам променили презиме
Живела је у уверењу да је Македонка, а онда је открила тајну о својим прецима.
Певачица Теа Стошевска која се прославила учешћем у "Звездама Гранда", проговорила је о свом пореклу.
Како је Теа истакла, због презимена су многи мислили да је Македонка.
Професорка Ивана Јанковић предаје историју путујући са ђацима: "Књиге нам дају знање, а путовања искуство"
Реформатор албанске књижевности био је Србин: Зашто је Милош Николић променио име и матерњи језик?
Ова српска певачица је ПРОФЕСОРКА КЊИЖЕВНОСТИ: Одлучила да напусти естраду због "ВУЛГАРИЗАЦИЈЕ"
- Да ли си ти Македонка? Кад си дошла у Србију? Је л' говориш српски? Ово су нека од питања која ми људи постављају још од средње школе. Ја сам неко ко сматра да није важно шта си ни одакле си, важно је да си добар човек. Али наравно свој национални идентит има свако, а ја нисам била у свој сигурна. Када сам имала неких 17-18 година ни мени баш није било јасно да ли сам Македонка, јер имам тај завршетак на -ски. Па сам у почетку говорила да "јесам вероватно" и "могуће", и сама судећи по презимену. Била сам и поносна на то јер су неки моји омиљени музичари били Македонци. Тако сам мислила све до своје 19. године, а онда сам из радозналости одлучила да питам свог деду и да решимо дилему. Упитала сам га: "Деда, је л' смо ми Македонци?", већ сигурна да ће да ми потврди, деда ми одговори као из топа:" Не! Ми смо Срби!" Била сам збуњена. Мој деда је рођен 1935. као Анђелко Стошић у Србији, у околини манастира Прохор Пчињски у селу Мигленце. Остао је без оца са 8 година који је био стрељан на Илиндан 02. 08. 1943. када су фашисти покупили све земљораднике са њиве и одвели на стрељање. Прадеда је нађен са парчетом хлеба у џепу који није стигао да поједе тог дана - започела је певачица Теа Стошевска.
- Дакле мој деда је остао сироче са 8 година, са још неколико браће и сестара, са мајком и са бабом без оца који би, да је био жив, можда заштитио породични национални идентитет две године касније када су комунисти одлучили да су сви који живе близу Македоније Македонци и свим Србима са презименима на -ИЋ, мењали у -СКИ. Када је стигао ред на моју породицу, била је код куће баба сама са децом. Комунисти су јој рекли: "Баба, ти од данас више ниси Стошић, него Стошевски." А она му је на то одговорила: "Пиши ме синко, како 'оћеш, само немој да нас убијеш." И тако је дедина породица постала Стошевски. Са тим презименом је деда одрастао, дошао у Панчево, оженио се мојом бабом, добио два сина. Неколико пута када је тражио да добије своју крштеницу, мењали су му и комплетно име, осим презимена, па је писало Ранђел иако се звао Анђелко... али деда није заборавио ко је и жеља му је била да само врати име са којим је рођен.
- '80-тих година, деда је одлучио да врати своје име. Било је то изузетно тешко доказати и нисам сигирна али начула сам да су негде закопали своје праве крштенице које су касније помогле деди да врати свој идентитет. И успео је! Само је то и желео, да умре са именом које је добио рођењем, са презименом свог оца и тиме исправи неправду која је учињена над њим док је био дете. Мој деда је вратио своје име и презиме које је добио рођењем. И умро је као Анђелко Стошић. Како то већ иде, неко у породици је успео да врати, неко није, па у истој породици два рођена брата се презивају другачије.
- Такође моја баба има сличну ситуацију, рођена је у Кривој Паланци као Младеновић, па пошто су живели на тромеђи Бугарске, Македоније и Србије, три пута јој је мењано презиме: под Бугарима Младенов, под комунистима Младеновски, па поново враћено у Младеновић. Онда се удала за Стошевског, па су заједно вратили у Стошић. Тако да моја баба у шали каже да је она једина жена која је имала 5 презимена. Знајући целу ову причу, како сам у једном тренутку почела да се бавим јавним послом, сусретала сам се са питањима и "одакле сам дошла" али и "да ли говорим српски". Мало је тешко сваки пут усмено објашњавати и зато сам одлучила да сада јавно то напишем:
- Ја сам Српкиња, као што је и мој деда био. Да га нисам онда питала, не бих и даље била у то сигурна. Сада јесам. Нисам ни откуд "дошла", ја сам рођена у Београду, цео живот живим у Србији и школе сам завршила управо овде, тако да да, говорим српски и то ми је матерњи језик. У Македонију врло радо одлазим да певам и тамо познајем заиста дивне људе, толико топао народ, толико лепо дружење да немам речи! Када сам у Скопљу немам утисак да сам у страној земљи, осећам се као код куће! Много их волим, а они омиљени музичари су ми управо Тоше Проески и Влатко Стефановски, два најбоља македонска музичара! Када сам тамо, не пропустим да пијем кафу на Тргу Александра Македонског, прошетам Каменим мостом и пустим да ме обасја топлина македонског Сунца! Из истог села одакле је деда је и наш познати певач Станиша Стошић, а деда каже да су сви Стошићи тамо рођаци. Деда је волео кад ја дођем да певамо етно песме, од којих и македонске, док је он свирао фрулу, а био је изузетан фрулаш- наш Бора Дугић! Фруле је сам правио од дрвета! Чак је знао неке народне песме које нигде не постоје записане, а за 'Оро се вије крај манастира" је увек говорио да је то песма из његовог краја: "Па шта мислиш око ког манастира се вије? Па мог, Прохор Пчињски! " Држао је целог живота слику свог манастира у кући и стално ми је показивао са сетом. Умро је 2011. Та слика и даље тамо стоји. Наша крсна слава је Свети Аранђел и деда је славио док је био жив, а баба је потом наставила.
- Свакако никада никоме не треба дирати у идентитет јер је увредљиво и контрапродуктивно, те може створити анимозитет, већ то мора искључиво бити ствар личног избора и чињеница. Као што сам на почетку рекла, није битно шта си, важно је да си добар човек! Љубав за све добре људе - написала је певачица на свом Фејсбук профилу.
Србија Данас/Фејсбук/Теа Стошевска