ВЕЧИТИ НЕЖЕЊА? НЕТАЧНО! Мима Караџић важи за великог заводника, али мало ко зна да је био у БРАКУ! (ФОТО)

Глумац Милутин Мима Караџић важи за “вечитог нежењу” и заводника. Међутим, ову титулу слободно заборавите, јер оно што је мање познато о њему јесте да иза себе има брак са колегиницом Сунчицом Ђурић.

ОЧЕКИВАНО: Ово је најпродаванији албум 2021. године - оборио је све рекорде! (ВИДЕО)

ОЧЕКИВАНО: Ово је најпродаванији албум 2021. године - оборио је све рекорде! (ВИДЕО)

Они су се венчали 21. новембра 1992. године, кум му је био Жарко Лаушевић. Пар није дуго потрајао, убрзо су се развели, а Мима и данас говори како није ни био у браку.

Са свадбеног весеља које је трајало два дана (првог сам чин венчања и интимни ручак, а другог прослава са колегама и пријатељима у једној престоничкој кафани), извештавале су ТВ Новости. У наставку можете прочитати текст који је објављен у том листу о Миминој свадби, објављен 9. децембра 1992. године:

- Прва реченица коју избори јунак монодраме “Прва брачна ноћ” у лику Миме Караџића (производња мануфактуре Караџић: Миодраг писац, Милан редитељ, Милутин глумац, а Вук Стефановић Караџић лектор за живота!) гласи: “Наврли на ме да се женим!” Та прва реченица и има нешто везе са Миминим животом, све остало из моно-драме нема. Оно јесте да су глумца Караџића годинама женили и навртали на женидбу, али он се, некако, није дао. Наочит, популаран, препознатљив, друштвен, добро расположен, вољен са свих страна, није да није био – партија.

Женскињу је био мио, а ни од лепоте није зазирао. Пуних осамнаест година чекао је Жарко Лаушевић да му буде кум. Последњих година већ је почео да губи наду, па кад је већ позван да кумује – није поверовао.

А, што се Сунчице тиче (тако се зове млада) она још није била ни стигла до тренутка кад почињу да удају. Свршена студенткиња глуме у класи професора Владимира Јефтовића у Приштини, отишла је како је и приличило ове године на летовање у Херцег Нови. Дан пре поласка упознала је Миму. И догодило се шта се догодило: љубав на први поглед! Како су се срели, тако се нису раздвајали. (“Знао сам да ће тако бити – каже Мима – Да смо се увече упознали, могли смо се изјутра венчати. Тако су ми урадили и отац, и деда.”)

Свадба је заказана на дан крсне славе Караџића Аранђеловдан у ресторану Павиљона “Цвијета Зузорић”. Матичар се потрудио да младенцима дође “на ноге”, а газда Бане да сватове засени ђаконијама на столу. (“Био је то мали, интимни породични ручак.” – примећује младожења.)

Али, свадба је имала и други дан у недељу у поноћ, када су завршене представе у београдским позориштима, скупили су се глумци да честитају колегиници и колеги. Пре славља приупитали су Миму какав жели поклон. Одговор је био: да му свако отпева песму! Не треба ни причати како добро београдски глумци певају и какво је весеље било све до пола седам изјутра. (ТВ Новости на свадби нису певале, али су младенцима поклонили слику Мите Коматине – бисер галерије “Пале”.)

За разлику од младиног живота који се из основе мења: – треба да дипломира, па да тражи своје место под београдским позоришним небом – Мима каже да је у његовом животу све исто: игра “Свећара” и “Књегињу из Фоли Бержера”, уз аплаузе “Прва брачна ноћ” се пије “к’о ладна вода”, глумац свраћа уредно до бифеа Атељеа 212, малтене све је исто као пре, мада и није:

– Све је некако лудо кренуло. Да ме не прати малер, већ сам једну “Прву брачну ноћ”, то јест приход са представе поклонио Лудусу (лист Савеза драмских уметника) а сад сам одлучио да једном месечно играм представу у Атељеу 212 и да цео приход иде пензионерима мога позоришта. А ономад опет, на малом слављу поводом завршетка филма Боже Николића “Три карте за Холивуд” добијем од спонзора једну карту за исти Холивуд! Сад само да купим Сунчици карту па да одемо и видимо како је тамо”.