"Нисам обична Српкиња, био ми је проблем што је МУСЛИМАН!" Станија објаснила зашто је крила везу од породице
Никада није заборавила шта јој се догодило у прошлости.
Станију Добројевић, екипа портала Србија Данас затекла је пред снимање нове епизоде "Амиџи шоу-а".
Позната старлета пред нашим камерама открила је да је окончала везу Асмином Дурџић, те да су приче о њеном побачају тачне и да се налази у апсолутном емотивном расулу (детаљније ОВДЕ).
"ИМАЛА САМ ПОБАЧАЈ И СКИНУЛА ВЕРЕНИЧКИ ПРСТЕН!" Станија Добројевић се сломила пред нашим камерама
ЦРНО НА БЕЛО: Погледајте колика је зарада Станије Добројевић - Треба ми мушкарац да ме воли, не да ми купује
Добројевићева истиче да је проживљавала бајку док је нису уништиле вести домаћих медија да је украла супруга актуелној такмичарки "Задруге 7", Анели Ахмић. Уцвељена Станија искрено говори да је једини проблем који је видела у својој емотивној вези са Дурџићем, то што је муслиманске вероисповести.
- Највећи проблем ми је био што је друге вере. Нисам обична Српкиња, код мене је то више изражено. Зна се шта сам ја све преживела. Крила сам од породице које је вере, да би моји сада читали да сам ја растурачица бракова - рекла нам је неутешна старлета.
Подсетимо, највише бола, патње и страха Станија је осетила на својој кожи као девојчица када се њена породица нашла у вртлогу рата у којем је, нажалост, страдао старлетин отац. Добројевићева је рођена 17. марта у Хрватској, а од 2008. године живи у Америци. Отац јој је био економиста и политичар, човек посебног ауторитета и угледа, који је 1995. године због свима познате политичке ситуације, убијен у рату. Станија се тада са својом мајком Славицом и млађим братом Санијем преселила у Србију, где су у миру могли да одрасту и школују се.
- Да смо само десет минута закаснили, сви бисмо изгинули – 1. маја 1995. године у једном дану убијен ми је отац, запаљена кућа, бачена бомба на ауто и мајка се са нас двоје мале деце запутила у колони избеглица у Бањалуку. У тренутку када само прешли мост, након само 10 минута, мост је био миниран и срушен! Дословце смо у последњем тренутку спасли живу главу… А потом смо наставили живот у великој немаштини и неизвесности. Било је дана када буквално мајка није имала шта да нам скува да поједемо, сећам се, тада је неутешно плакала - испричала је Станија једном приликом и додала:
- Две године нисмо знали да ли је отац жив или мртав, долазили су са разним причама да је жив, да се оженио са другом и основао породицу, све док после две године мајка није добила фотографије његовог мртвог тела. Мењали смо стално место боравка, ја сам за осам разреда основне школе променила чак девет основних школа! Стално сам морала изнова да упознајем ученике из разреда и да се доказујем оценама… Живели смо у Сарајеву, Бањалуци, Илоку, Окућанима… Заиста се више и не сећам, знам само да нам је Рума била 13. место, ту смо се коначно скрасили.