ЗАДРУГАРКА ЗАРОБЉЕНА У АМЕРИЦИ: Остала без визе и новца! Мора хитно на операцију која кошта 5 000 долара
није јој лако.
Иако је до пре само месец дана поручивала свима онима који је не подржавају да је за њих "Холивуд" и да они "могу само да сањају врата која су њој широм отворена", некадашња задругарка Моника Хорват је у потпуности "променила плочу" када се сусрела са проблемима у Сједињеним Америчким Државама, где се упутила како би остварила свој "амерички сан" и обезбедила себи живот на "високој нози".
ГОДИНАМА КРИЛА ДА ЈОЈ ОРГАН ОТКАЗУЈЕ! Јелена Розга признала јавности, доктор НЕ МОЖЕ ДА ЈОЈ ПОМОГНЕ
"ИДЕМ НА СУД!" Далила проговорила о позиву за парницу који је добила! Ево шта је стигло у Шепак на адресу
СКАНДАЛОЗНО! Фанови снимили Вука Моба како ради НЕДОЗВОЉЕНО! Употребљавао супстанце током наступа?!
- Да ми је неко рекао колико је тешко добити зелени картон, мислим да бих одустала. Додуше, знала сам, али ја сам неко ко кад зацрта нешто иде до краја, па шта буде. Хајде што не могу кући годину дана, те не могу напустити Америку уопште, већ ми се и ређају проблеми који су ми сада најмање потребни. Људи ми говоре: "Хајде у Америку, може се зарадити". Може, да, али ако ти се деси и најмање с... све што си мукотрпно зарадио оде у секунди. Кад ми прође овај катастрофални период, причаћу вам. Морам прво видети како да спасем једног пса, па да се позабавим другим, јер ми ни Бибица није 100% океј. Баш ме кренуло - почела је излагање Моника.
- Имам пуно питања још од пре која се тичу тога шта ја радим, како сам уопште дошла овамо, па да вам одговорим. Верујте, јако тешко. Осим ако имате врло јаку подршку драгих људи, не знам да ли је уопште могуће. Пре свега, ја сам овде дошла у трећем месецу као туриста. Када уђеш у државу као туриста, а останеш дуже него што је планирано, направиш проблем, који да би решио траје најмање годину дана, с тим да тих годину дана не можеш легално радити. Радна дозвола се чека скоро као и зелени картон, а пропусница да напустиш државу исто толико. Тако да исто тако можеш чекати да се све заврши - наставила је причу Хорватова.
- Да ствар буде још боља, немаш никаква права нити да изнајмиш аутомобил, стан, нити имаш право на кредит уколико се, не дај Боже, разболиш. Свима вам је познато колико овде деру са ценама у медицинским пољима, укључујући ветеринаре. Разумем зашто неки људи чекају да су на самрти пре него што се пријаве у болницу на лечење. Да се вратим на ствар. Чекање зеленог картона (а тиме и сва права која тиме остварујем) траје десет месеци, мање-више. Дакле, отприлике толико не смем радити. Деси се да ти се разболи пас и да треба да иде на операцију, као што се мени десило, а операција је 5.000 евра. Код нас иста операција кошта 500, а чак и то дају на рате. Е, сад, питање моје, не дате ми да радим, али тражите ту цифру за пса од четири месеца?! Не могу га послати кући јер та иста држава неће да ми одобри здравствени сертификат јер пас није здрав да би ишао на такав пут. И шта чинити?! Згадила ми се држава у коју сам толико желела да дођем. Тренутно никоме не бих саветовала да овамо дође. Нелогичност, неправедност, гладни и жељни новца, ако немаш за лечење - готов си. То је Америка. Предубоко сам угазила у процес да бих одустала сада, превише сам уложила (новца, труда и живаца) у неке ствари да бих поклекнула. Само знам једно, да сам борац и да ћу ја наћи новац за псе, и за себе, и за преосталих осам, девет, десет месеци, што ћу се овде без посла сналазити, и да ћу из овога изаћи 1.000 јача - додала је некадашња задругарка, да би сутрадан, ипак, пронашла решење.
- Операција пса је у петак. Захтев за зелени картон је послат. Ако све прође како треба, видимо се за шест месеци - открила је Моника.
- Да не одговарам сваком посебно јер имам превише порука које не стигнем све да отворим јер сам под стресом због операције. Неколико од вас ми је написало да је логично да ћу имати проблеме ако сам илегално дошла у Америку. Не знам да ли сам се можда лоше изразила (што је лако могуће јер сам у последње време одсутна и забринута) али да појасним да ја нисам илегално дошла овде, нити сам прекршила иједан закон. Ушла сам са туристичком визом, планирала сам бити туристички, но околности су се промениле и стекла сам право да поднесем захтев за промену статуса из туристичке визе у зелени картон. Разлог што негодујем и буним се јесте тај што процес траје предуго (неки ми пишу и да чекају две године) некима траје дуже, некима краће. То зависи из које државе долазиш и који је разлог подношења захтева за зелени картон, сваки случај је индивидуалан. Мој адвокат ми прогнозира највише од осам до десет месеци до краја процеса, међутим, радну дозволу и пропусницу за путовања ћу добити, како кажу, за шест месеци - испричала је Хорватова.
- Проблем и разлог због ког сам љута је тај што "тако сређена држава" нема начина да помогне људима који су у мојој ситуацији (који чекају радну дозволу) добрих шест месеци (углавном и више) али немају начина да те заштите уколико ти се нешто, не дај Боже, деси. Наплаћују операције, посете докторима, али ти не дају радну дозволу. Ако немаш осигурање неће те ни погледати (или ако си спреман платити кеш). Значи, молим Бога да ми се ништа не деси јер замисли да се разболиш и мораш код доктора. Немаш посао јер чекаш радну дозволу, болестан си, немаш како и ако желиш да радиш да зарадиш. О томе ја говорим да немају милости ни саосећања. Знам да је у питању пас, али и то је проблем јер већина људи што овде живи годинама нема са стране 5.000 долара да пљуне ветеринарима који ти не желе помоћи ако немаш или желиш да платиш на рате. Значи мораш пустити пса да цркне или не знам шта је друга могућност? Не можеш да напустиш државу да одведеш пса негде другде на лечење јер си у процесу, ако одеш губиш све и силни новац који си уложио у тај процес (да не говорим колико деру са тиме). Поента свега: ако немате ј... подршку или некога овде ко ће о вама бринути барем на почетку (почетак од минимално годину дана), или ако немате ј... уштеђевину и можете тако живети тај период, не долазите у Америку. А, иако имате уштеђевину, немојте куповати пса док не средите основе јер ако вам се деси оно што се десило мени да вам се пас разболи (мени су одмах два одједном) оде уштеђевина са којом сте планирали да преживите док не средите папире - изјадала се некадашња задругарка.
- Наравно да сам знала да за новог пса није најбоље време, али мој старији пас има шум на срцу (то вам нисам ни рекла) и кренули су ме плашити тиме, и кренула сам на претраге да њему осигурам што дужи живот јер ми је он тренутно све на свету. Новог пса сам узела јер кад су ми рекли да минимално годину дана не могу ван Америке, сматрала сам то идеалним јер сам новог пса хтела узети кад-тад, пре свега како би Били и она направили штенце за коју годину кад она одрасте. Плус он има девет година, тако да, будимо реални, време је. Мој Били је уз мене био од првог дана факултета и прошао са мном кроз шта можда ниједан пас на свету није прошао. Од путовања, страхота, успона и падова. Никада себи не бих опростила да ми од њега не остане барем мало штене. Тако да да, није најбоље време за пса, али ништа не бих променила јер је нови пас буквално као сестра близнакиња мог Бибице и нисам мислила да постоји пас сличног карактера, али ево постоји. Зато бих за њу просила на улици да зарадим за операцију, дала задњи новац од уштеђевине и не бих јела ако треба само да она буде добро. Али, срећом, нашла сам ветеринара у Америци у Јути, где путујемо сутра. Пошто је далеко, и као што би се рекло "Богу иза ногу", операција кошта мање и чини ми се да би тај специјалиста хтео да помогне мом псу и да га не занима само како да ми избије новце, а не учини ништа. Видећемо. Држите нам палчеве.
"ПОСЛЕДИЦА ОПЕРАЦИЈЕ ЈЕ ИЗРАЖЕНА!" Џејла Рамовић открила како се осећа након ХИРУРШКОГ ЗАХВАТА!