АЛАРМАНТНО СТАЊЕ: Људи НИКАД у историји нису били ОВОЛИКО ГЛУПИ!

мозак / Извор: Профимедиа

Две стране технолошког напретка.

Резултати једног великог научног истраживања показују значајан пад опште интелигенције људи од по 1,23 IQ бода по деценији, а чак 14 IQ бодова од викторијанског доба. За то стручњаци углавном криве екране.

НЕВЕРОВАТНО: Вештачка интелигенција саставила први лек за људе

ТЕСНА БОРБА: Ко је интелигентнији - МАЧКА или вештачка интелигенција

ЗА СВАКУ ПОХВАЛУ: Вештачка интелигенција помаже у праћењу дивљих животиња

Наслеђе викторијанске ере, време које је у Еуропи дефинисала владавина краљице Викторије од 1837. до њене смрти 1901. донело нам је Дарвинову теорију еволуције, невиђени напредак науке и инжењерства, друштвеног размишљања и развоја бројних друштвених наука.

Случајно или не, али једно је сигурно - просечан човек тог доба је био интелигентнији него што је данас, барем тако тврди контроверзна студија истраживачких тимова универзитета у Шведској, Белгији, Холандији и Ирској.

Студија је контроверзна јер је, на крају крајева, прилично тешко добити случајне узорке интелигенције људи из различитих раздобља, пише Биг Think.

Упркос томе, истраживачи кажу да метаанализа једноставних времена реакције забиежених између 1884. и 2004. показује знатан пад опште интелигенције: - 1,23 IQ бодова по деценији или 14 IQ бодова од викторијанских времена.

- Иако то неки оспоравају, време реакције је права мера за тако нешто, са релативно великом корелацијом с IQ-om, тако да је ово алармантан налаз и треба га истражити - каже др. Јамес Thompson, почасни виши предавач психологије на УЦЛ-у.

Интелигенција / Извор: Профимедиа

Лагодан живот нас заглупео

Ова открића су у супротности с такозваним Флиновим учинком који каже да је IQ порастао за три бода сваке деценије од Другог светског рата. Флинов ефекат вредео је током већег дела 20. века - свака је генерација постајала све интелигентнија, но све више података указује на забрињавајући крај овог тренда те преокрет у другом смеру. Колективни коефицијент интелигенције, чини се, почео је опадати делом света.

Флинов ефекат обележавао је раст IQ-a наредних 60 до 70 година, али пад од око 7 бодова по генерацији, почевши од генерације 1975, означио је крај тог тренда.

Доказано је како од 1990-их просечан коефицијент интелигенције опада делом света, но биолог Џералд Црабтри са Станфорда верује како људска "интелектуална кондиција пропада већ 3000 година и да је за то кривац релативно лагодан начин живота који нас је ослободио од стања у којем смо опстајали захваљујући размишљању.

Дакле данас, уз сву могућу доступну хигијену, медицинску опрему, храну, воду, школовање и све друге услове, људи постају све глупљи.

мозак / Извор: Профимедиа

Ко би преживео?

Научници резултате модерних истраживања сматрају импресивним, али и забрињавајућим. Наводе како је један од могућих разлога пада IQ-a тај што млади људи све више времена користе технологију уместо да читају књиге. То подразумева да конзумирање медијских садржаја заправо значи прихватање и учење глупих и бескорисних информација. Осим тога, мање се времена проводи у стварној човековој средини - природи, а више у четири зида, испред екрана.

Стога не чуди идеја да би данашње просечно дете много теже самостално преживело неколико дана у шуми, него би то например учинило дете из 70-их година прошлог века.

Надаље, научници Оле Рогебург и Бернт Братсберг направили су ново истраживање за које су анализирали резултате од више од 730 хиљада мушкараца. Успоређујући резултате мушкараца и њихових очева када су били у истим годинама, закључили су да мушкарци у односу на њихове очеве имају нижи IQ.

Постоје теорије како људи у просеку постају глупљи јер се они с нижим коефицијентом интелигенције више "размножавају", односно имају више деце, што пак утиче на генетске предиспозициј, на интелигенцију будућих генерација. Могући узроци овог поражавајућег податка могу битиквалитет ваздуха, исхране и других фактора из околине, но не може се занемарити чињеница да је модеран живот омогућио људима да мање размишљају те то сасвим сигурно има своје последице и на интелигенцију.

ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА РЕШАВА ПРОБЛЕМЕ: Математика више није тако тешка