Ужичани захваљујући овој жени добили "превозно средство до звезда": Величанствени титан, ипак, остао "у сивилу"
Један од највећих архитектонских бисера "југословенске ере" годинама је био препуштен немару и зубу времена. Ситуација се ни до данас није поправила, а ова, сада приватизована грађевина, још увек чека "боље дане".
Преко четири деценије, у граду Ужицу, на Тргу Партизана, импозантна грађевина необичног облика и висине доминира овим простором и представља једну од најистакнутијих грађевина у читавој западној Србији.
Реч је о хотелу Златибор који је рађен по пројекту познате архитекткиње Светлане Кане Радевић.
Реализација између две жене
Бетонски небодер добио је име по оближњој планини Златибор, а идеја за његову градњу јавила се још 1958. године, у раним фазама планирања пројекта за Трг Партизана. Међутим, процес стварања хотела на тргу у Ужицу је одлаган дуги низ година.
Са изградњом је започето 1979. године, а хотел је свечано отворен 1981.
На конкурсу за изградњу будућег симбола града Ужица, кандидаткиње су биле две жене, које су у то време словиле за најбоље у домену архитектуре - Светлана Кана Радевић и Јованка Јефтановић.
Упечатљиви предлог Радевићеве је победио због визуелне и естетске снаге, избора материјала и велике дозе иновативности у архитектури тадашње Југославије.
Критичари о делима Светлане Кане Радевић кажу да су она "свечаности за око, призори пред којима не можете остати равнодушни". Можда због наметљивог стила, готово сваки њен објекат је изазвао полемике у јавности. Равнодушних нема. Светлана је сматрала да је то добро, јер је очигледно да њен рад "провоцира":
Суштина стварања и јесте у томе, јер се тако покрећу ствари, уводи се нова естетика.
Ракета која лети у будућност и напредак
Јединствени карактер пројекта Радевићеве огледа се у "огољеној" бетонској фасади која заузима читаву површину грађевине.
Објекат оштрих угаоних нагиба, динамичног облика, одаје утисак избијања из земље, те уздизања у небеса. Танки прозори зграде додатно доприносе осећају лета у висину.
Коначни резултат је облик ракете која лети у небо, ка звездама, те се логично намеће симболика стремљења ка прогресу и будућности.
Хотел Златибор спада у дела архитектонског стваралаштва Светлане Кане Радевић по којем ће ова дама бити позната за и након живота.
Ништа мање импозантна била је и унутрашњост хотела Златибор. У петнаестоспратницу смештено је 148 соба, два ресторана, плесна дворана и барови. Постао је ексклузивно место за ноћне изласке Ужичана, али и боравиште бројних туриста.
Од поноса до срама
Наводно, величина и амбициозни обим хотела није била првобитна намера архитекткиње. Према једној причи, Кана Радевић првобитно је пројектовала хотел на скромна четири спрата, али након што се са њом срео тадашњи градоначелник Ужица, Петар Антонијевић одлучила је да "сања више", те је направљен масивни небодер.
Међу Ужичанима ова грађевина је позната под називом "Девојачки сан" због облика који многе асоцира на фалус, али велики број њих га називају "Сивоња" због стања у каквом се хотел нашао деведесетих, након приватизације.
Некадашњи понос града, претворен је у објекат срамоте, а до данашњег дана није много учињено по питању санације његове некада импозантне спољашњости.
Данас, један део просторија хотела је реновиран, а гостима је на располагању ресторан сала, кафе бар, грил бар, играоница за најмлађе, посластичарница, мењачница, фризерски салон, бутик, а испред се налази паркинг простор, неведено је на званичној страници хотела Златибор.
На сајту који објављује текстове о архитектури бивше Југославије и споменицима изграђеним на територији бивше државе могу се погледати фотографије унутрашњости хотела Златибор пред рушење соба, током изношења намештаја и пред најављено прављење станова и пословних простора (погледајте кликом ОВДЕ).
Објекат који је био статусни симбол града Ужица, осликавао је прилике које су се одвијале у читавој држави. Осамдесетих година био је симбол безбрижности и напретка, деведесетих беде и пропадања, а 2019. године дефинитивно је затворио своја врата за примарну делатност и чека нека нова, надамо се, боља времена.