МУЧИЛИШТЕ ЗА СРБЕ - на месту данашњег Трга Републике десили су се МОНСТРУОЗНИ ЗЛОЧИНИ!
Заслужујемо да се памти ово место.
Данашњи Трг републике и читав крај око њега некада су били “далека периферија” Београда. Овде се налазила једна од четири капије за излазак из града. Како се налазила на друму који је водио у правцу Истанбула (Стамбола) по овоме је и добила име - Стамбол капија.
Ова грађевина се налазила на простору између данашњег Народног позоришта и споменика кнезу Михаилу (само више према данашњем платоу испред споменика). Испред капије налазило се поље обрасло травом. Трга републике још није било, као ни данашњег центра Београда.
Ова биљка ПРЕДСТАВЉА ИЗВОР ЗДРАВЉА - ево како можете да је узгајате у кухињи, без земље (ВИДЕО)
Узела је половни кауч, а у њему је пронашла 36.000 ЕВРА! Оно што је урадила када их је угледала је НЕВЕРОВАТНО
"Изнајмила сам КУЋУ НА МОРУ да живим ту са породицом, мислила сам да ћемо уживати, али УСЛЕДИО је ПАКАО!"
Да ли знате зашто се каже БЕЗ ДЛАКЕ НА ЈЕЗИКУ? Ево одакле потиче тај израз
Београдска варош је у 18. и првој половини 19. века била оивичена са четири капије постављене на излазима из града. Поред Стамбол капије, то су биле и Сава-капија, Варош-капија и Видин-капија.
Од свих капија, ова је била најчвршће зидана, од тесаног камена и цигле, а имала је и просторије за смештај војника који су држали стражу.
Кроз Стамбол капију се улазило на три улаза: у средини је био велики пролаз за кола, а са обе стране по један мањи отвор за пешаке. Пут који је из вароши излазио на Стамбол капију делио се одмах на два крака: један је ишао десно ка Теразијама, а други лево ка Ташмајдану и Палилули.
Београдска варош је у 18. и првој половини 19. века била оивичена са четири капије постављене на излазима из града. Поред Стамбол капије, то су биле и Сава-капија, Варош-капија и Видин-капија.
Од свих капија, ова је била најчвршће зидана, од тесаног камена и цигле, а имала је и просторије за смештај војника који су држали стражу.
Кроз Стамбол капију се улазило на три улаза: у средини је био велики пролаз за кола, а са обе стране по један мањи отвор за пешаке. Пут који је из вароши излазио на Стамбол капију делио се одмах на два крака: један је ишао десно ка Теразијама, а други лево ка Ташмајдану и Палилули.
Капију на данашњем Тргу републике прво су направили, почетком 18. века док су владали северном Србијом и Београдом, Аустријанци. Легенда каже да ју је подигао Лаудон, који је изградио и ров око ширег Београда – назван Лаудонов шанац, у ком су били забодени палисади – храстове облице са шиљком на врху.
Названа је Виртембершка капија по Карлу Александру Виртембершком, царском управитељу у Београду за време цара Карла ВИ.
По једној верзији, након поновног заузимања града, Турци су само надградили постојећу грађевину и прозвали је Стамбол капијом. По другој причи, капија је потпуно срушена, а нови освајачи су на истом месту сазидали своју капију, док је по трећој верзији истина негде између - од првобитне капије су сачувани темељи на којима је саграђена много познатија турска.
Шта год одо овога да је истина, једно је чињеница - након завршетка реконструкције Трга републике остаци капије су поново покривени, а место на коме се налазе данас је обележено плочама другачије боје.