Пријатељ Нина Решића открио СТРАВИЧНЕ детаље о ноћи када је преминуо: "Био сам поред његове главе..."
Ужасавајуће...
Нермин Адемовић, који каже да је био велики пријатељ покојног певача Нина Решића, детаљно је описао како је изгледала та кобна ноћ 18. октобра 2007. када је Нино преминуо.
Адемовић је свој опис догађаја који су непосредно претходили Решићевој смрти објавио у свом блогу још пре неколико година...
ТАЈНА О ВЕЛИКОМ МУЗИЧАРУ: Ћерка Бокија Милошевића је удата за ЊЕГА! Заједно су НАПУСТИЛИ СРБИЈУ
"Иако је Нино био у све горем стању, све чешће је добијао те нападе који су га гушили, није нам дао да зовемо било кога у помоћ. Ја сам ипак контактирао Синишу К, директора Нинове продукције, Синиша је рекао да се враћа са пута из Београда и да ће пожурити и доћи у стан.
У једном од тих "напада" и гушења, Нино је онако кроз зубе рекао: "Никад више па макар умро", мислио је на то да неће више пити водку, која му је, сви знамо, била порок. Оно сто је истина је да Нино пре тога није пио бар 5-7 дана. Осећао се лошије, пио је таблете задњих пар дана али није то било ни близу овога што се дешавало те кобне ноћи. У тим јаким гушењима Нино је једном ишао и до купатила, сам је устао, помогли смо му да дође до купатила и рекао је онда: "Могу сам". чули смо ( пријатељ и ја) да је у питању повраћање и поновно гушење, ушли смо и тада сам одлучио да га више не слушам и морао сам да позовем помоћ.
Фиксни телефон у стану нисмо смели да користимо, Нино није дао да зовемо било кога, са свог мобилног телефона поново сам звао Синишу, рекао је да долази за десетак минута. А то је већ некако око 22.00 сата, ја сам рекао Нину да Синиша долази и да је боље да идемо са њим него да зовем Хитну помоћ, јер нећу више да га слушам о томе да као не зовемо никога. Тада је Нино попустио, Одлучили смо да идемо у болницу, рекао ми је да хоће друге панталоне, мајицу, чарапе... Све смо нашли а поменути Н.Н. вец је био припремио једну торбу у случају да треба у болницу,у торби је била пиџама и остало што је потребно.
Ведад и ја смо помогли да се Нино спреми, то је већ око 22.30 сати... И тада је Нино био свестан, много се променио али је причао полако, рекао је које жели панталоне, рекао нам где су чарапе,мајица и сл... Ми смо већ били спремни да кренемо, он је седео на лежају, погнуте главе... Никада до тада нисам видио таквог Нина...Осећао сам се јако, јако узнемирено, уплашено, а и тужно... Зазвонио је мој мобилни телефон, био је то Синиша К. рекао је да нас чека испред зграде и да идемо...Узели смо торбу, Нино је некако ходао ослањајући се на нас двојицу... у ходнику стана рекао је не заборавимо да закључамо стан... И тако смо изашли из стана и кренули ка Синиши К. који нас чека испред зграде...
Олга и Драган су један од најскладнијих глумачких парова, а ево како изгледа њихова ћерка! (ФОТО)
Уз нашу помоћ и помоћ ограде на степеништу Нино је лагано сишао до испред улаза у зграду, ту нас је чекао Синиса К, Нино је сео на место сувозача, а Ведад и ја позади. Синиша је покушавао да разговара са Нином али већ тада Нино висе није могао да прича, као да је губио свест, отворили смо му прозор, нешто као да је покушавао да каже али ништа нисмо могли да разумемо Синиша је брзо возио и за неколико минута већ смо били пред болницом. Синиша је први отишао у болницу а ми смо хтели да помогнемо Нину да изађе из аута, ја сам понео и спаковану торбу мислећи да ће остати у болници, ни на крај памети ми није било оно најгоре.
Од аута до улаза у пријемно одељење било је неких двадесетак метара, Нино је од аута ишао некако десетак метара а онда је клонуо, то је изненадило и мене и Ведада па смо га једва задржали, брзо смо га унели на колица у ходнику а потом у пријемно одељење, тамо је био Синиша са лекаром, ми смо остали у ходнику да не би сметали. Сецам се да су врата била отворена мало, а ја сам мобилним телефоном сликао пар слика и то да би могао показати газди локала у којем смо требали да радимо већ у суботу (а то је био четвртак), мислим да је био у питању локал дискотека KISS Брчко.
Лепа Јелена оставља без текста у “Маминим синовима”: А да ли сте знали да је ОН њен муж?
Мислио сам да газда неће веровати да је Нино болестан па рекох да му покажем слике, не надајући се шта ће се за 15 минута и десити. Видели смо да су тамо снимали Нину срце, уствари не знам како се то стручно каже али неке брзе претраге су радили. Доктор је рекао да га брзо возимо у хирургију ако се не варам, морали смо да изађемо из те зграде и неких 30-40 метара ући у другу. Нино је био на болничким колицима, био сам поред његове главе и зурили смо, Нино је покушавао да ми нешто каже, ни данас не могу тачно да знам шта, али остало ми је убеђење да је спомињао кључ, вероватно мислећи на кључ од стана...
То је последње што смо чули од њега, лекар на хирургији га је примио, са колица смо га пребацили на кревет, доктор је питао: "Је ли у питању алкохоличар", нисам знао шта да кажем осим да Нино није пијан, јер није уопште пио тих дана. Доктор је мало опипао стомак и изразом лица нам рекао да уопште није добро, екипа медицинских сестара и доктора су га брзо одвезли у салу за реанимацију... Ми смо чекали у ходнику... Нисмо знали шта се догађа тамо али ја сам помишљао на најгоре, нико ништа од нас није причао. Већ је било око поноћи... Седео сам на некој клупи у ходнику кад је медицинска сестра изашла из одељења и рекла ми : "Можеш ли да дођеш на кратко?".
НАПЕТОСТ КАКВА СЕ НЕ ПАМТИ: Овако изгледа епизода "Сенки над Балканом" коју је Србија ЧЕКАЛА 15 ДАНА
Ушао сам у просторију у коју ме позвала медицинска сестра, врата су била отворена а у ходнику је остао Синиша Кајмаковић и Ведад Шехић. Сестра ме је питала да ли знам име родитеља од Нина, те остале податке (датум и место рођења итд.). Рекао сам те податке јер сам их знао, питао сам шта је са Нином, а сестра је одговорила да је још у сали.
Изашао сам у ходник поново, сви смо ћутали, сећам се да је био неки радијатор па сам гледао у њега као да ће ми он нешто рећи. Низ ходник који води из сале у којој је био Нино ишао је доктор са још две особе, вероватно медицински техничари или можда и још један доктор али углавном било их је троје. Ишли су према Синиши и доктор му се обратио док му је прилазио: "Изгубили смо га, покушали смо реанимацију али није реаговао". И даље је била тишина, ја нисам могао да верујем да чујем тако нешто. Прошло ми је кроз главу милион ствари, чуо сам да су Синиша и доктор још нешто разговарали, мој друг Ведад је гледао у мене као да му није било јасно шта се дешава..."