Невероватно откриће: Археолози пронашли ПИРСИНГЕ у 11.000 година старим гробницама
Накит је једва нешто млађи од човечанства, али се његова улога кроз време мењала. Претпоставка је да је први накит прављен у магијске и ритуалне сврхе, али нико не спори да је касније ношен и због чисте естетике. Пирсинзи су понекад у таласима популарности, а некад је њихова популарност мања и тада бивају мета друштвене критике, а понекад чак и стигме на послу.
Откриће украса за тело у гробовима старим 11.000 година и анализа зуба покојника показала је да су то заправо били пирсинзи за лице.
Око 100 камених украса археолози су пронашли у гробовима на неолитском локалитету Бончукл Тарла у Турској, током 2012. и 2017. године.
У гробовима одраслих покојника пронађени су украси који указују на најранију перфорацију лица у југозападној Азији.
Према новој студији објављеној у часопису "Antiquity", орнаменти су коришћени за перфорацију тела, а такође указују да су коришћени у праисторијским обичајима – ритуалима одрастања.
Они су приликом археолошких ископавања уочени ин ситу поред ушију и у ушним каналима. Такође, су откривени у пределу врата или грудног коша и близу браде. Углавном су израђени од кречњака, опсидијана или речног облутка. Укупно је идентификовано седам различитих врста пирсинга који су ношени, пише портал "Све о археологији".
Разноликост украса и њихов положај указује на то да су направљени и ношени као пирсинзи на ушима и доњим усанама. Пирсинг који се носи на доњој усни познат је и као лабрет.
То је подржано анализом скелетних остатака, односно анализом зуба покојника. Научници су уочили трагове хабања на доњим секутићима, а који су у складу са историјским и савременим случајевима ношења лабрета у различитим културама.
- Даљим испитивањем скелета утврђено је да су и мушкарци и жене имали пирсинг, али су га носиле искључиво одрасле особе. У дечијим гробовима није било доказа о овим украсима - пишу аутори студије.
Такав ритуал је можда имао за циљ да произведе приметну промену у личности појединца када је достигла зрелост. На пример, аутори објашњавају да „лабрети, такође изазивају значајну промену у начину на који носилац говори, једе и дише. Тако да ово физичко увећање производи мултисензорну промену коју опажају и носилац и гледалац.”
Аутори сматрају да присинзи нису служили само у естетске сврхе, већ су имали и друштвени значај. Вероватно су служили као обред прелаза из адолесцентско у одрасло доба.
Србија Данас/Све о археологији/Маја Миљевић-Ђајић