Срби, знате ли како је настао назив вашег родног места?

Градови у Србији су имена често добијали по неком земљопоседнику, свецу, речи која описује одређену карактеристику тог места и томе слично.

За многа места не може најпрецизније да се утврди одакле су добила име, за нека се везују разне легенде, а ми вам овом приликом представљамо неке од градова са најинтересантнијим објашњењем порекла имена.

Сомбор

Иако не постоје подаци који би у потпуности поткрепили ову тврдњу, верује се да је назив Сомбор потекао од имена некадашњег имања које је поседовала породица Цобор-Сент-Михаљ. На ту тему постоје разни радови мађарских аутора који сматрају да је име Сомбор настало трансформацијом презимена властелинске породице Цобор тако што је словенски живаљ ређе гласовне скупине ради лакшег изговора заменио чешћим гласовним скупинама.

Крагујевац

Крагујевац је први пут поменут у турском попису 1476. године као Крагујфоча, а име је добио по птици крагуј, врсти јастреба која се у средњем веку користила за лов.

Ваљево

По неким тумачењима, назив Ваљево потиче од старог словенског личног имена Ваљ. Наиме, човек по имену Ваљ имао је једну друмску крчму око које се касније развило насеље које је названо по њему. Друга препоставка која се тиче порекла имена овог града везује се за стари латински израз vallis што значи долина.

Зрењанин

Бечкерек, како је било име Зрењанина чак шест векова, био је предмет разних тумачења, али не постоји објашњење одакле тај назив води порекло. Овај град 1935. године мења назив у Петровград, по краљу Петру И Карађорђевићу, а после Другог светског рата добија име Зрењанин, по револуционару Жарку Зрењанину.

Чачак

Објашњење и пореклу имена Чачак долази нам од Вука Стефановића Караџића који је, обилазећи око 1820. године манастире у Овчару и Каблару, записао следеће: Говори се да је манастир Ваведење градио свети Сава и његов отац Симеон. Још се приповеда да је некакав њихов слуга, од сваких кола, која су вукла камен кроз поље уз Мораву, остављао по један камен на месту где је сада Чачак, па од овог камења онде зидао цркву. Кад су га запитали шта ради, он одговараше: „Ето, чачкам нешто“ и тако је остало име Чачак. Та црква која је више пута турчена и крштавана, стоји и данас и много је већа и лепша од манастира овчарских.

Прокупље

Прокупље је добило име по Светом Прокопију, хришћанском мученику из доба римског цара Диоклецијана. Према црквеном предању, мошти Светог Прокопија су 1386. године, пре него што ће Ниш пасти под турску власт, пренете из нишке цркве у Прокупље, где су сахрањене у тамошњу цркву која и данас носи његово име.

Приштина

Не зна се тачно кад је град усвојио ово име, али се у српским изворима први пут помиње у 13. веку. Верује се да име води порекло од болести црни пришт (антракс) од које је умрло пола становника и стоке из те области.

Лесковац

Легенда каже да се испод брда у близини данашњег града налазило једно језеро, међутим оно се исушило и на том месту је никло дрво леска које рађа лешнике, по коме је Лесковац добио име.

Обреновац

Становници овог града, чије је име било Палеж, желели су да искажу своју наклоност кнезу Милошу Обреновићу тако што су 1859. године њему лично поднели захтев да место понесе његово име. Он је то одобрио, а 20. децембар, датум кад је озваничено ново име, слави се као Дан Обреновца.

Младеновац

Према предању, у овај крај су се са Косова, око два века пре Косовског боја, доселила браћа Младен, Влајко и Рајко. Они су одлучили да остану ту, па је по Младену име добио град Младеновац, а по Влајку и Рајку градска насеља Влашка и Рајковац.

Владичин Хан

Ово место је име добило по усамљеном хану (кући) који се налазио на царском друму у атару села Калиманце. Према подацима публицисте Татомира П. Вукановића, ову кућу је подигао извесни Стефан Грк који је, бежећи од Турака средином 19. века, овде нашао уточиште и решио да сагради хан за прихват каравана. Стефан је касније хан продао скопском владици Пајсију по чијој је титули хан добио назив Владичин хан. Убрзо се у околини формирало насеље које је добило то исто име.

Куршумлија

Стефан Немања је у Топлицама, како се Куршумлија звала у то време, саградио две задужбине – манастир Светог Николе и манастир Свете Богородице. Манастири су били прекривени оловним плочама које су бљештале на сунцу и далеко се виделе, па је место прозвано Беле Цркве. Овај назив је задржан до доласка Турака који су га прозвали Куршумли Килисе, што у преводу значи оловне цркве. Касније се име трансформисало у Куршумље, да би по ослобођењу од Турака почео да се користи назив Куршумлија.

Бајина Башта

Постоји више легенди о настанку имена овог града, а најчешће се помиње она да је у време Турака на простору данашњег града живео неки Турчин по имену Баја који је имао велике баште и отуда назив Бајина Башта.

Бечеј

Постоји неколико теорија по коме је ово место у Бачкој добило име. Према једној теорији, Бечеј је добио име по породицама из француског племена Беш и Грегор (Beche) која је дошла у тај крај у време увођења хришћанства код Мађара и имала значајну улогу у томе. Назив Бече је наводно последица погрешног изговора презимена Beche. Друга теорија говори да је Бечеј добио име по племићу који се звао Бечеји Имре, који је наводно био потомак племена Беш и Грегор.