ОТКРИВЕНА ТАЈНА ДУГОВЕЧНОГ ЖИВОТА? Ево шта је ЗАЈЕДНИЧКО људима који су доживели СТОТУ
"Утврђено је да isoalloLCA има моћна антимикробна својства, што значи да може да инхибира раст "лоших" бактерија у цревима."
Људи који живе 100 година и више могу да имају посебне цревне бактерије које помажу у спречавању инфекција, тврди јапанско истраживање спроведено 2021
Резултати сугеришу да би те бактерије и специфична једињења које производе, познати као „секундарне жучне киселине“, могли да допринесу здравим цревима и, заузврат, здравом старењу.
СВАКИ ИМА ПОСЕБНО ЗНАЧЕЊЕ: Прсти на којима носите прстење говоре много о томе КАКВА СТЕ ОСОБА
КОНАЧНО ОТКРИВЕНО - Ево зашто се женска одећа закопчава са ЛЕВЕ, а мушка са ДЕСНЕ СТРАНЕ
Ипак, потребно је пуно више истраживања како би се знало узрокују ли те бактерије заиста изузетно дуг животни век. Тренутни резултати показују само повезаност између ових цревних бактерија и стогодишњег животног века, али не доказују да су те бактерије разлог због којега људи толико дуго живе.
Листа цревних микроба
Познато је да заједница бактерија и других микроорганизама који живе у цревима, позната као цревни микробиом, игра улогу у нашем здрављу и мења се како старимо. Али, истраживачи су посумњали да људи који досегну 100 година могу да имају посебне цревне бактерије које доприносе добром здрављу. Заиста, стогодишњаци имају мањи ризик од хроничних болести и инфекција у поређењу са старијим особама које не доживе овако дубоку старост.
У наведеном истраживању научници су испитали микробиоту црева од 160 стогодишњака, који су у просеку имали 107 година. Цревну микробиоту стогодишњака упоредили су с микробиотом 112 особа старих од 85 до 89 година и 47 особа старих од 21 до 55 година.
Открили су да стогодишњаци имају јасан "потпис" цревних микроба који није виђен у друге две старосне групе. Прецизније, одређене врсте бактерија биле су обогаћене или осиромашене код стогодишњака у поређењу с друге две групе.
Истраживачи су потом анализирали цревне метаболите, производе метаболизма, у све три групе и открили да су стогодишњаци имали значајно виши ниво такозваних секундарних жучних киселина у поређењу с друге две групе.
Жуч је жуто-зелена течност коју производи јетра и складиште је у жучној кеси. Жучне киселине су једињења у жучи који помажу у пробави, нарочито масти. Након што јетра произведе жучне киселине, оне се отпуштају у црева, где их бактерије хемијски модификују у секундарне жучне киселине.
Здрав рад црева као потенцијална тајна дугог живота
Истраживачи су пронашли посебно високе нивое секундарне жучне киселине зване izoallolitoholna киселина (isoalloLCA) код стогодишњака. Нису знали који метаболички процес бактерија користи за производњу isoalloLCA па су кренули да идентификују пут. Проверили су сојеве цревних бактерија код 110-годишњака који је имао посебно високе нивое секундарних жучних киселина и открили да бактерије које припадају породице званој Одорибацтерацеае производе isoalloLCA.
Штавише, утврђено је да isoalloLCA има моћна антимикробна својства, што значи да може да инхибира раст "лоших" бактерија у цревима. У експериментима на лабораторијским посудама и мишевима, аутори су открили да isoalloLCA успорава раст Цлостридиум difficile, бактерије која узрокује тешки пролив и упалу дебелог црева. IsoalloLCA је такође инхибирала раст ентерокока отпорних на ванкомицин, врсте бактерија отпорних на антибиотике за које је познато да узрокују инфекције у болницама.
Налази сугеришу да isoalloLCA може да допринесе здравом раду црева спречавајући настанак лоших бактерија. Такође, сугеришу да би те бактерије или њихове жучне киселине могле да лече или спречите инфекцију Ц. difficile код људи, иако би било потребно више истраживања да се то докаже.
Ако бактерије које производе жучну киселину доприносе здравом цреву, једног дана би могле да се користе и као пробиотик за побољшање људског здравља. Уз то, описане бактерије делују безбедно, јер не производе токсине нити садрже гене отпорности на антибиотике, наводи се у истраживању.
Нејасно је како стогодишњаци долазе до ових корисних бактерија, али и генетика и исхрана могли би да играју улогу у обликовању састава цревне микробиоте код људи.
Истраживање није прикупио информације о исхрани учесника, навикама физичке активности или коришћењу лекова, иако би све од наведенога могло да утиче на микробиоту црева и помогне у објашњењу ове повезаности. Будућа истраживања која укључују велике групе људи током времена требао би додатно да испитају везу између ових бактерија и дуговечности и тако створе нову перспективу у контексту продужења живота људи.