НАЈСТАРИЈИ СРПСКИ ОБИЧАЈИ: Верници сматрају да се ОВАКО правилно прославља Божић и Бадње вече
Најрадоснији празници су нам буквално пред вратима. Ево шта треба да знате о традицији и обичајима како бисте испоштовали ове дивне дане љубави и слоге.
Реч која симболизује Божић и Бадњи дан и која треба да вас води је - љубав! Додајте мало слоге и много разумевања и добили сте најрадоснији хришћански празник. Па има ли лепшег и радоснијег поздрава од Христос се роди!
Ово су стари српски обичаји:
Бадњи дан
Дан уочи Божића, 6. јануар се зове Бадњи дан. Назив је добио по томе што се тог дана сече бадњак. Са овим даном већ почиње Божићно славље. Рано ујутро се креће у шуму по бадњак (у градовима се углавном купује), ложи се ватра и пече печеница. Жене у кући месе колаче и торте и припремају трпезу за Божић.
Бадњак је обично младо храстово или церово дрво које се на Бадњи дан сече и доноси пред кућу, поред улазних врата, где стоји до увече.
Бадње вече
Бадње вече практично спаја Бадњи дан и Божић. Зато се у нашем народу за особе које су пријатељски блиске каже да су "као Божић и Бадњи дан". Увече, када падне мрак, домаћин са синовима уноси у кућу печеницу, бадњак и сламу. Вечера је посна, најчешће се спрема пребранац, свежа или сушена риба, као и друга посна јела.
Данас се сви ови обичаји прилагођавају градској средини где нема ни ватре, ни огњишта, ни шуме... Уместо великог дрвета се узима храстова гранчица и мала количина сламе. Све то се уочи Божића ставља испод славске иконе. Потом се запале свећа и кандило, што симболизује ватру и огњиште, а кућа се окади тамјаном.
Божић
Божић је најрадоснији православни празник. Први дан је увек 7. јануара и празнује се три дана. Људи се поздрављају: "Христос се роди!", а отпоздрављају: "Ваистину се роди!"
На Божић, рано ујутро, у кућу долази специјални гост (то се обично договори са домаћином). Он се зове положајник или полажајник. Сматра се да ће та особа целе наредне године доносити срећу у кућу.
Чесница
Рано ујутро на Божић домаћица меси тесто од којег пече погачу чесницу. У њу се ставља метални новчић (златни, сребрни, или обичан). Када је печена, износи се на сто на који је постављен Божићни ручак. Чесница се окреће као славски колач, прелива вином, и потом ломи на онолико делова колико има укућана. По народном веровању, онај ко добије део у коме је новчић - биће срећан целе године.