"Црква пљачка сиромахе да би ПОПОВИ возили МЕРЦЕДЕСЕ!": Отац Александар открива праву истину - "И свештеник је човек!"
Мнофе занима како се финансира и како то да поједина свештена лица могу да приуште бесна кола и виле
"Црква свеће купује јефтино, а не продаје их по правој цени, већ неколико пута скупље! Где је ту правда?! И, колику они то маст покупе?! А интересантно је и где они то потроше? Па, јасно је, купују мерцедесе за свештенике. Дакле, Православна Црква је финансијска компанија, чији је циљ отимање пара од сиромашног народа. Зато и постоје све те проповеди о неграмзивости. Ух, како они добро живе!?"
"У сваком житу постоји кукољ" - све гласније се чују оптужбе на рачун Цркве и верници због неколицине кукоља. Ипак, највећи проблем за вернике је цена свећа, ма колико апсурдно то да звучало.
"Можда производите ОТРОВНУ КИСЕЛИНУ!": Професионална чистачица открила које МЕТОДЕ избегава по сваку цену, на списку и мешавине са СИРЋЕТОМ
Прича о ЈОРГАНИМА сумира читав БРАЧНИ ЖИВОТ! Отац Пеђа кроз занимљиву анегдоту открива велику ИСТИНУ о односу између МУЖА и ЖЕНЕ
Попови у мерцедесима већ је добро позната и излизана тема. Иако постоје они који су заборавили шта значи подвижнички живот, те су православље преточили у уносан бизнис, не може се на основу њих судити свима осталима. Зато је свештеник Руске православне цркве осетио потребу да објасни људима о чему се ради и једном за свагда стави тачку на оваква разматрања.
Па, одакле Цркви новац, и на шта се троши?, одговорио је свештеник Александар Љебедев, старешина храма Покрова Пресвете Богородице (на Торгу) Вологде. За оне које интересује, додаћемо да се овај свештеник лично возио на моторолеру – све док га нису украли. Сада је петребно да се за парохију купи "форд".
- Црква живи од прилога – то је заједница, и то знају сви. Зато се према свим новчаним средствима, који се дају Цркви, треба односити управо као према прилозима, то јест – као према новцу који се даје без користољубља. Човека нико не присиљава да да прилог. Изволи, уђи у храм, моли се, исповедај, причешћуј... Од својих пара не мораш ни једну копејку да потрошиш. И, ни један свештеник нема право да одбије да бесплатно обави било који црквени обред. Међутим, тај свештеник треба и да једе, и да пије; затим, храм, у коме се врше службе, треба да се поправља и одржава. Људи то знају и дају своје прилоге за храм.
- Једни несебично дају прилоге, други несебично врше црквене обреде – тако би било најбоље. Али, то можемо да остваримо уз један услов – "десетина за Цркву" ("десетина" је стара руска земљишна мера). Нека сваки православни човек део својих прихода да Цркви – она на тај начин у потпуности може да живи, да развија своје социјалне иницијативе, да се веома снажно бави доброчинством и да свеће даје и лево, и десно – свима који имају ту потребу. Можда ће у будућности црквено-друштвени односи и имати такав однос, али, тренутно имамо то што имамо. Праксу фиксираних прилога.
Како живе свештеници?
- О богатству свештеника можемо да кажемо следеће: Свештеник живи онако како живи његова паства. Ако свештеник служи у главном граду и у његов храм долазе банкари – то је једна висина прилога, а, у односу на то, висина прихода свештеника, а ако је храм сеоски – то је сасвим други однос. А сада ви мени одговорите на питање: да ли у нашој земљи сада већина живи богато или сиромашно? Ето, исто тако живе и свештеници. Нешто се око храмова баш и не виде они, који желе да у храму раде за одређену плату. Али, то је због веома скромног нивоа зарада сасвим објашњиво. Ни свештеник у том смислу није изузетак.
Како Црква троши новац?
- На ово питање могу да одговорим као старешина једног од градских храмова. Више од половине наших трошкова – одлази на исплату плата радницима који су на служби у храму ( и свих пореза који то прате). Да, Црква држави плаћа порез, храни је.
- Трећина трошкова – разне принадлежности: те исте "свећице", као и иконе, литература, која се ради мисионарења нуди приликом прикупљања прилога. Значајан део црквеног буџета – јесте плаћање комуналних услуга; даље - упоредиви издаци са овим делићем јесте народна кухиња, а осим тога и – држање часова веронауке. Додајте овоме неопходне поправке, одржавање комуникационих мрежа, канцеларијске и остале трошкове, и видећете како црквене паре одлазе као вода у песак. Осим тога – ту је и добротворни рад, као и плаћање за општецрквене потребе. Наћи у црквеном буџету мањак у висини цене "мерцедеса" - то је из области научне фантастике. У сваком случају, то је у односу на мој – централни, градски храм.
- Црква је сиромашна, а сиромашна је толико, да више од 90% зграда које јој припадају сада представљају руине, које Црква није у стању да врати, нити да реновира. Након страшних година безбожништва, које су јој буквално исцрпели сву снагу, Црква једва покушава да стане на своје ноге. Већи део свештеника и црквеног народа – су самопожртвовани и некористољубиви људи. Други једва преживљавају на црквеном хлебу. Али, може да се деси да се и свештеник покаже недостојан свога чина, међутим, видите, и међу апостолима је био Јуда, па нећемо по њему да оцењујемо морални ниво апостола!
- Ето, и ја вас молим да о свештенству не судимо према чланцима у жутој штампи, већ према реалном, и Слава Богу, не малом броју примера обичних свештеника, у којима је спојена и добродушност, и неграмзивост, и самопожртвованост, а често и – храброст и много тога другог што дозвољава људима да о свештенству говоре као о посебним људима и да свештеницима постављају веома високе моралне захтеве.