ИСКОПАО ГА ЈЕ СВЕТИ САВА: Једно од највећих СВЕТОГОРСКИХ ЧУДА је овај БУНАР, његова вода КЉУЧА, а ако ПРЕСУШИ десиће се НЕШТО СТРАШНО
Он је стар колико и манастир - величанствених 800 година
Како је Провиђење скренуло са намераваног пута брод Пресвете Мајке Богородице и усмерило га ка Христовом врту, Светој Гори Атонској, што се сматра чуду, тако се, од тада, за историју и традицију Свете Горе, везују многе друге ствари и догађаји непојмљиви људској логици - али није их ни потребно разумети, довољно је веровати.
Од три најважнија светогорска чуда, везана за Крај времена и престанак постојања свега у вези са човеком, два су хиландарска. Једно је лоза Светог Симеона Мироточивог, а друго бунар Светог Саве Српског. Остала хиландарска чуда су свете чудотворне иконе и по њиховом броју Хиландар је без премца у читавом хришћанском свету.
Најкраћа молитва за ИСПУЊЕЊЕ СВИХ ЖЕЉА: Помолите се ОВАКО пред велике ПРАВОСЛАВНЕ празнике у августу
3 ДАНА пред СВЕТОГ ИЛИЈУ жене ОБАВЕЗНО ово престају да раде! Православни верници страхују од његовог ГНЕВА
Једна од већих светиња манастира Хиландара је и бунар Светог Саве који је стар колико и манастир.
Налази испод прозора келије у којој се упокојио Свети Симеон Мироточиви 1200. године. Воду је пронашао Свети Сава приликом градње манастира крајем XII века и данас се сматра чудотворном. За бунар је везана и једна легенда по којој, када вода у бунару пресахне и чудотворна лоза Светог Симеона престане да рађа то ће бити знак де је дошао крај времена.
У 800 и више година историје манастира Хиландара до сада се то никада није догодило.
Свети Сава је копао овај бунар 1198. године, а до дана данашњег није пресушио. Он представља једно велико чудо и радост за све вернике, а свако ко дође се умива заједно са монасима и пије воде нека зна да је благословен. Верује се да је вода лековита и да помаже код болест - и душе и тела.
Бунар Светог Саве се налази тачно на средини, између келије Светог Симеона у којој је преминуо, и лозе Светог Симеона, која је изникла из камена. Њени плодови помажу нероткињама да добију потомство. Тако, већ седамстотина година.
У бунару Светог Саве, вода кључа са дна. Занимљиво је да је и поред тога увек фина, питка, слатка, увек хладна вода, а бунар је био омиљено место проигумана Саве.
Пре неколико десетина година, монаси су приметили мачке како се играју око бунара, који није био покривен. У тренутку су видели да једне мачке нема и зато су ангажовали раднике да извуку воду из бунара. Дођоше до дна, али мачке није било.
Труд, међутим није био узалудан, јер су очистили бунар и ставили хлор. Сутрадан, приметише сви, са доње стране манастира, у базенима белу воду. Мало се зачудише, али брзо одгонетнуше; наиме, раније се мислило да се ти базени, из којих се залива све што расте у Хиландару, пуне из неког малог извора; сада је постало јасно да вода из бунара отиче испод манастира и тако башта, захваљујући бунару Светог Саве, никада није угрожена сушом.