СРПСКА ЦРКВА ОВО ОСУЂУЈЕ! 8 СТРАШНИХ искушења људске душе којих нема у СВЕТОМ ПИСМУ
Најинтересантнија ствар у вези са страстима јесте да ови греси воде у смрт, а као такви не могу се наћи у Библији.
За 7 смртних грехова чули смо у причама о религији, у књижевним и уметничким делима, филмовима којима су послужили као сјајан сценарио, међутим, многе чуди што у Светом писму нема никакве конкретне листе о 7 грехова који воде у смрт. Одакле, онда, потиче у народу прича о њима, зашто их је баш 7 и шта карактерише сваки од њих?
Списак „седам смртних грехова“ настао је на основу листе од осам главних порока. Ту листу је у четвртом веку н. е. саставио монах и књижевник Евагрије Понтијски. Он је направио листу од осам „страшних искушења људске душе“, коју је касније 590. године папа Григорије Велики сузио на седам и прогласио „смртним“. Папа Гргур је сматрао да су главни греси, из којих проистичу сви други, ових 7:
Ево који ГРЕХ вам је СУЂЕНО ДА ПОЧИНИТЕ: Записано на дан вашег рођења - од овога не можете побећи
"СРПСКИ ТАЈЛАНД" - целодневни ужитак од 300 ДИНАРА на ЕГЗОТИЧНОМ ОСТРВУ! Од лепоте песка, воде и природе ДОСЛОВНО СТАЈЕ ДАХ
У преводу “Светог писма” Даничић-Караџић, у Причама Соломоновим 6:16 пише: „На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој:“ Међутим, списак греха који је затим наведен у Причама Соломоновим 6:17-19 није свеобухватан. У њему су наведене основне категорије које покривају све врсте греха, што подразумева не само оно што човек ради већ и оно што говори и о чему размишља.
Неки преводиоци су користили израз “смрни грех” у 1. Јовановој 5:16. На пример, у преводу од др Бакотића пише: „Има и грех смртни.“ Израз који је преведен као „грех смртни“ може се превести и као „грех који води у смрт“.
1. Стомакоугађање: Преједање, пијанство, недржање постова, тајноједење, облапорност, нарушавање уздржаности уопште. Неправилна и претерана љубав према телу, његовом животу и спокојству, из чега настаје самољубље, а из нега – нечување верности Богу, Цркви, врлини и људима.
2. Прељуба: Блудно распаљивање, блудни осећањи и стања душе и срца. Прихватање нечистих помисли, разговор с њима, наслађивање њима, пристанак на њих, дуго остајање у њима. Блудна маштања и опседнутост. Нечување чула /од грешних утисака, најпознатији пример тога је нечување чула вида које се скрнави порнографијом/, нарочито чула додира /тј. претерана слобода и присност у опхођењу/, у чему је безочност која убија врлине. Скврнословље и читање сладострасних књига /гледање таквих филмова итд/. Природни блудни греси: блуд и прељуба. Противприродни блудни греси...
3. Среброљубље: Љубав према новцу, као и имовине покретне и непокретне уопште. Жеља за богаћењем. Размишљање о средствима за богаћење. Сан о богатству. Страховање од старости, изненадног сиромаштва, болести, изгнанства, шкртост, тј. неверовање Богу, неуздање у Њега. Брига. Рђаве склоности или болесна, претерана љубав према разним пролазним стварима, која лишава душу слободе. Обузетост сујетним бригама. Немилосрдност према сиромашној браћи и према свима којима је потребна помоћ. Крађа. Разбојништво.
4. Гнев: Плаховитост, прихватање гневних помисли: маштање о гневу и освети. Узбуђиање срца јарошћу, помрачење ума јарошћу: непристојна вика, свађа, псовке, сурове и злобне речи, ударци (нарочито по глави), убиство. Злопамћење, мржња, непријатељство, освета, клевета, осуђивање, гневи и увреда ближњега.
5. Туга: Озлојеђеност, потиштеност, одбацивање наде у Бога, сумња у обећања Божија, незахвалност Богу за све што се догађа, малодушност, нетрпељивост, одсуство самопрекора, озлојеђеност на ближњега, роптање, одрицање /од свог животног/ крста, покушај да се сиђе с њега.
6. Униније (чамотиња): Лењост за свако добро дело, нарочито молитвено. Напуштање молитвеног правила. Напуштање непрестане молитве и штива корисног за душу. Непажња и ужурбаност у молитви. Небрижност /за спасење/. Недостатак страхопоштовања. Нерад. Сувишно умиривање сном, лежањем и свакојаком разнеженошћу. Чести изласци... Празнословље. Шале. Светогрђа. Напуштање мтанија и осталих телесних подвига. Заборављање својих грехова. Заборављање заповести Христових. Лишавање страха Божијег. Огорчење. Неосетљивост. Очајање.
7. Таштина: Жеља и трагање за земаљским изузетним почастима и људском славом. Љубав према лепој одећи, кочијама... Обраћање на лепоту свог лица, пријатност гласа и остала својства тела. Склоност према наукама и уметностима овога света који пропада / - ваља напоменути да није грех бити учен, већ је грех у обоготворавању своје учености и слепо слеђење онога што свет намеће као ученост, сматрати такву ученост за неприкосновену истину и за сврху живота; иначе, многи Свети су имали велика светска, поред духовних знања/, тражење успеха у њима ради стицање земаљске славе. Стид да се исповедају своји греси. Њихово скривање пред људима и духовним оцем. Лицемерје. Лаж. Ласкање. Човекоугађање. Завист. Понижавање ближњега. Променљивост нарави. Несавесност. Начин живота демонски.
8. Гордост: Презирање ближњега. Стављање себе изнад других. Дрскост. Помрачење ума и срца, њихово везивање за земаљско. Хуљење, неверовање. Непокорност Закону Божијем и Цркви. Слеђење своје телесне воље. Читање јеретичких књига, развратних и сујетних. Непослушност према /богоугодним/ властима. Злобно изругивање. Губитак љубави према Богу и блжњем. Лажна филозофија. Јерес. Безбожност. Незнање /тј. незаинтересованост да се сазна и прихвати истина о Господу/. Смрт душе.