Кад бебе треба да пређу на чврсту храну и да ли одмах смеју да једу и јаја

Већина беба из нутритивних разлога има потребу за чврстом храном око шестог месеца, али нема прецизне старосне доби кад би сва деца у Европи требало да започну са чврстом исхраном јер то зависи од степена развоја сваке бебе, закључило је Европско тело за безбедност хране (ЕФСА).

На молбу Европске комисије, ово тело извршило је свеобухватну евалуацију научних доказа о овој теми с циљем да одговори на питање да ли тајминг увођења чврсте хране утиче на дететово здравље.

ЕК је тражила научни савет како би одредила узраст који може стајати на етикетама дечје хране са житарицама и другој храни за бебе доступној у ЕУ.

У анализи се наводи да већини новорођенчади не треба тзв. комплементарна храна пре навршених 6 месеци јер дојење пружа довољно храњивих састојака до те старости.

Међутим, бебе које су изложена ризику од недостатка гвожђа могу имати користи од комплементарне хране која је извор гвожђа, а која се уноси пре навршених 6 месеци, преноси "Нова економија".

Бебе које су на нивоу развоја који им омогућава увођење чврсте хране могу почети са уношењем адекватне хране и пре шестог месеца, али то што је беба спремна да једе још нешто осим маминог млека или формуле, не значи да треба да почне са чврстом исхраном.

Како се наводи, између трећег и четвртог месева неке бебе су већ спремне да држе главу усправно. Њихов рефлекс да избацују храну из уста такође почиње да се смањује у ово доба. Ипак, за уношење хране и гутање треба више времена.

Између петог и седмог месеца, бебе могу самостално да седе, али за ефикасно жвакање хране и даље треба времена.

ЕФСА није нашла било какве доказе који показују да је увођење чврсте хране у бебину исхрану пре шестог месеца штетно или корисно за здравље. Исти закључак важи и за уношење хране са елергенима попут јаја, житарица, рибе, кикирикија и глутена.

Ако се храна даје одојчету, треба да буде у адекватном облику како би се избегло гушење, треба да буде са адекватним нутритивним саставом и у сагласности са националним препорукама о исхрани као што су избегавање соли, шећера или непрерађеног крављег млека.

Храна са алергенима (јаја, кикирики, риба) и глутен могу бити уведени у исхрану кад и остала чврста храна. Одлагање увођења ове хране за касније, кад је беба старија, не утиче на ризик развијања алергије или целијаклије.

ЕФСА је анализирала више од 300 научних публикација о времену увођења чврсте хране уопштено, а нарочито намирница које садрже јаја, житарице, рибу, соју и кикирики.