Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Zvečan

УВЕК СТЕ У НЕДОУМИЦИ? Васкресе, воскресе, воскрсе?! Ево како се правилно честита УСКРС!

01.05.2024. 13:07
Пише:
Србија Данас
Uskrs
Ускрс / Извор: Shutterstock

Признаћете да скоро сваке године, многи људи долазе у недоумицу како је заправо исправно честитати Ускрс, тј. Васкрс. Неправилни облици су се код појединаца усталили, што не значи да је немогуће исправити грешку и можда баш од ове године, почети исправно честитати овај празник.

Облици Васкрс, Васкрсеније, васкрснути, васкрсе (у значењу ускрсну) припадају старом српском црквеном и књижевном језику, који се до средине XVIII века употребљавао у српској средини, односно у свим крајевима под управом Српске православне цркве.

То је тзв. српскословенски језик – српска редакција старословенског језика (језика превода богослужбених књига са грчког на језик солунских Словена, средином IX века). Српска редакција старословенског језика (изговор старословенског у духу српског језика, тј. на српски начин) настала је у време када су Срби у својој средини примили словенско богослужење и словенску писменост (током X, а најкасније до првих деценија XI века). Од тада па до првих деценија XV века Срби су поменуте речи изговарали са полугласником иза почетног "В", а од XV века па надаље изговарају их са "А".

Српскословенски језик као званични црквени језик Срби су средином XVIII века заменили руским црквеним језиком (тзв. рускословенским). Од средине XVIII века до данас рускословенски језик се употребљава у Српској православној цркви као званичан црквени језик. У том црквеном језику речи о којима говоримо изговарају се на руски начин (са "О" у првом слогу):

Воскресеније, воскреснути, воскресе.

Срби нису заборавили ни свој стари назив за овај празник, па се данас може чути и Васкрс(еније), васкрснути, поред Воскресеније, воскреснути  и сл.

Реч Ускрс припада српском народном језику, у којем је у веома давно време почетно "У" добијено од старог почетног "В" (иза кога је следио тврди полуглас). Тако данас имамо Ускрс (српско народно), Васкрс (старо српско књижевно и црквено) и Воскресеније (данашње српско црквено).

У поздраву се није уобичајио народни изговор Христос ускрсну. Сачувано је старо српско црквено (српскословенско) Христос васкрсе и данашње црквено (рускословенско) Христос воскресе, као једини исправни облици.

Оно што не би требало користити су облици Христос васкресе, Христос воскрсе или Христос васкрс и слично.