Сутра је СВЕТИ НИКОЛА - Ево који су обичаји и ШТА МОРАТЕ имати на СЛАВСКОЈ ТРПЕЗИ
Жито, свећа и колач су основа сваке славе. Уколико и ви славите сутра Светог Николу, посна трпеза је обавезна, а ево како ћете испоштовати све обичаје који важе за овај велики празник.
Сутра славимо Светог Николу, познатог и као чудотвораца, био је епископ у 4. веку који је живео у области Ликије, данашње Турске. По предању, био је заштитник сиромашних, деце, помораца и трговаца.
Свети Никола је постао познат по својим чудесима и добротворним делима, укључујући причу о даривању трију ћерки сиромашног оца. Ова прича илуструје његову преданост помагању потребнима, а Свети Никола и данас остаје популаран и цењен светац у хришћанској традицији, посебно током празника када се слави његов дан, 19. децембра. Свети Никола је заштитник рибара, путника и сиромаха.
Ужас, НЕ МОЖЕ СУРОВИЈЕ! Дечко покушао да је ЗАПРОСИ, а њена реакција је ТЕШКА КАТАСТРОФА, ово је права ноћна мора
Тешки БЕЗОРАЗЛУК! Жена поделила РАЧУН који је добила, ПОРУКА на њему изазвала тешки КОЛАПС и СВАЂЕ на друштвеним МРЕЖАМА
Ово је крсна слава многи Срба, можда и најчешће слављена, а уколико узмемо у обзир да пада у току божићног поста, трпеза на овај дан мора бити посна.
Обичаји
Како је животни идеал Светог Николе било помагање сиромашнима и деци, обичај да се и на овај дан помаже млађим нараштајима, али и онима који немају колико је ко у могућности, јер је он волео децу и ревносно бринуо о њима. Зато је традиција да се даривају ораси, лешници, јабуке и слаткиши стављањем у ципеле покрај кревета или у прозоре.
Славска свећа
Шта све треба припремити за славу?
Најважније је да за славу спремите славски колач, жито, свећу и црно вино. Заблуда је да се за славу подразумева велики ручак. Припремају се ове обавезне четири ствари, а све остало је ствар избора, могућности и жеље.
Дан уочи славе, домаћица куће меси колач од чистог пшеничног брашна, у који се додаје мало богојављенске и освећене водице пред славу. Колач се украшава разним украсима од простог теста (брашно и вода). На централном делу треба да се нађе украс са симболом ИСХС (Исус Христос побеђује).
Славски колач заправо симболише Христа, који је хлеб живота, а вино којим се колач прелива приликом освештавања означава Христову крв, која је текла из његових рана. Одмах након освештавања, укућани узимају по комадић колача, а затим га секу и служе другим гостима уз ручак.
За славу треба купити већу воштану свећу, која се поставља у свећњак и посебно украшава. Пали се на дан славе, пре сечења колача (уколико се обавља у кући). Домаћин се прекрсти, изговори молитву и упали свећу шибицом. Свећа и њен пламен симболизују светлост науке Христове.
Свећа треба да гори целог дана, а гаси се на следећи начин: Домаћин се прексти, узме чашу са вином, из ње захвати једну кашичицу и излије вино на фитиљ. Свећа ће се полако угасити, а затим је треба однети пред икону или на неко друго свечано место у кући, где треба да стоји до славе наредне године. Може се палити приликом заједничких молитви у кући.
Уочи славе, домаћица припрема кољиво или панаију, односно славско жито. Жито се спрема од чистог и отребљеног зрна пшенице у чистој води. Затим се цеди и меље, а ради лепшег укуса, додају се млевени ораси и млевени шећер.
Славско жито се затим пребацује у лепу, ниску чинијицу, лепо се обликује и украшава такође орасима и шећером. Приликом освештавања колача, носи се и жито – у средину се ставља и пали свећица, жито се такође прелива вином у облику крста, а затим се свећица вади. На њено место можете да ставите неки цвет.
Славска трпеза
Поред набројанога што чини славу: славски колач, славско жито, свећа и вино, по нашем народном обичају домаћин припрема славски ручак који се обавља на дан славе. У неким крајевима се припрема и вечера уочи славе, на коју долазе гости, и то се зове навечерје празника.
Негде се слави и други, па чак, и трећи дан славе. Одсуство веронауке условило је да се слава претворила скоро искључиво у славску гозбу, на којој, нити домаћин, нити гости знају о правом смислу и суштини славе, па чак ништа ни о светитељу који се слави. Пошто се то претворило, дакле, у обилну гозбу, сиромашније породице данас нису у стању да финансијски издрже толики трошак.
Подвлачимо поново овде, да је слава пре свега духовни догађај и доживљај уз оно што је неопходно за сам обред резања колача, а све остало је ствар воље и могућности сваке породице.