Када се тачно фарбају јаја? Дилема је оправдана, ево шта треба да радите на Велики четвртак и петак

По веровању, како налазимо у Српском митолошком речнику, о Великом четвртку се отварају рајска врата:  све што се удели сиротињи овога дана види се у рају. Не кувају се јела, али се кува и једе млада коприва, јер: неће гром у коприве, ни болест на онога ко их тога дана једе.

Велики петак, који се назива и Распети петак, тог дана строго се пости, по обичајима се јела не кувају, осим коприва. То је дан Христова распећа, па се зато овога дана нису прихватали ексери и игле, да се не би позлеђивале  Христове ране.

По веровању, у глуво доба ноћи за часак се земља затресе, воде престану да теку и ветар да дува. Домаћица рани у зору, обоји неколико јаја и на сваком, помоћу налепљеног воска, добије бео крст.

У Срему се овога дана боје јаја у жуто, а у суботу у црвено. Јајима се омрси домаћа чељад на Ускрс. Тада свако чељаде прогута пупољак од леске, а то је врста народног причешћа.

 Не једе се бели лук; метла којом се помела кућа баци се преко потока.  По веровању ко умре на Велики петак, томе душа одлази у рај.

Не заборавите само на Чуваркућу. Прво обарено и обојено ускршње јаје које се чува годину дана. У неким крајвима земље оно се оно закопа у њиву са усевима као жртва божанству које штити усеве. Корубе од ускршњих јаја бацају се у мравињак, да би кокошке обилато носиле. 

Србија Данас/Глориа/Пренела: Т.О.